Page 153 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 141-174 153

метални шупељ/од пиринча и кавал, за које су коришћене разне врсте метала
(најчешће месинг и бакар) које су обично трговци доносили са стране. Дрво
за израду музичких инструмената секло се у време старих дана, када у њему
има минимум природних сокова. То је, према народној традицији, био период
од Светог Николе (19. децембра) до Светог Јована (20. јануара). За изра-
37
ду калема најчешће су се употребљавали јавор и зова (зовка, базовка), при
чему су јаворови калеми сматрани квалитетнијим од зовиних. Пискови су се
у Сувом Долу израђивали од дивље руже и трске, а у Буђеву од лесковине
38
(Вукосављевић 1989: 211). За израду гајди коришћени су зова, шљива, јавор
и дрен. Ипак, за најбоље гајде сматране су оне од дрена. Шупељ/од пиринча
39
и кавал такође су се израђивали од зове и јавора, али и од дивље трешње.
40
Најквалитетнијим дрветом сматрали су се јавор и дивља трешња, па је у том
смислу била велика гре′ота да се та дрва користе за огрев. Највероватије
41
пред крај османског периода и током периода између два светска рата, када је
почео и успон трговачког слоја становништва, као материјал за израду ових
овчарских инструмената појавио се и метал који је био новина. Углавном је
42
то био месинг, али је коришћен и обичан метал који је имао облик цеви. Тај
материјал је био веома скуп, али се као реткост и једна врста статусног сим-
бола брзо одомаћио у производњи овчарских свирала. На тај начин је након
Другог светског рата дрвени шупељ скоро у потпуности избачен из употребе
и преживео је само код конзервативнијих појединаца који нису напуштали
традицију. Осим дрвета и метала, за мешину гајди користила се и кожа, нај-
43
чешће овчја и козја. Најквалитетнијом кожом сматрала се она која је узимана

37 Казивање Комнена Поповића из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 18.
августа 2007, током теренског рада аутора.
38 Казивање Комнена Поповића из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 3.
јануара 2008; казивање Васа Величанина из Метикоша, забележено у Метикошима
10. фебруара 2017, током теренског рада аутора.
39 Казивање Васа Величанина из Метикоша, забележено у Метикошима 10.
фебруара 2017; казивање Јаблана Ђуровића из Сувог Дола, забележено у Сувом
Долу 1. октобра 2017, током теренског рада аутора.
40 И у селима сјеничког басена јавор је важио као најквалитетније дрво за израду
инструмената. Ратомирка Пантовић из села Градац близу Сјенице причала је да је
њен деда Здравко Пантовић памтио свирање на свираљи без данцета, која се звала
и чобанска свираља, а била је израђена од јаворовог дрвета и имала је шест отвора.
– Вукосављевић 1989, 212.
41 Казивање Јаблана Ђуровића из Сувог Дола (према казивању његовог оца
Милуна), забележено у Сувом Долу 1. октобра 2017, током теренског рада аутора.
42 Појава метала од којег су се израђивали инструменти, условно речено, могла би
да се датује на сами крај османског периода (1911), али је вероватније да је метал
за израду инструмената ушао у употребу током периода између два светска рата.
43 Казивање Добривоја Илића из Метикоша, забележено у Метикошима 10.
фебруара 2017, током теренског рада аутора.