Page 151 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45
P. 151

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 141-174                         151


               са унутрашње стране коже. У дурљају је улазио дилчик. Мешина се обично
               израђивала од коже овце, а ређе и од коже козе или јарета, и то тако што је
               претходно штављена. Ошишана мешина се везивала тако да се длака окре-
               тала унутра, док се кожа са које је састругана сва масноћа окретала споља.
               Мешина је често мазана свињском машћу како би била мекана и како би се
               сачувала од спољашњих атмосферских утицаја. За све делове гајди мешина
               се везивала изнутра, док је са задње стране везивана споља. 30
                     Шупељ/одпиринча један је од најпопуларнијих музичких инструмена-
               та горњопештерских крајева.  Назив инструмента везан је за његове мор-
                                           31
               фолошке карактеристике. Овај овчарски инструмент целом својом дужином
               је шупаљ и нема писак. Без обзира на материјал од којег је израђен, међу
               православним становништвом у Сувом Долу и Буђеву зове се двојако – и шу-
               пељ, и од пиринча.  Овај инструмент у српској традицији Горње Пештери
                                 32
               има искључиво шест отвора (Поповић 2021: 302). Дужина металних приме-
               рака шупеља/од пиринча у Сувом Долу обично је 22–50 цм. Дрвене варијанте
               овог инструмента на горњој страни су имале задебљање које се завршавало
               оштрим бридом, а такође и незнатно задебљање на доњој страни инструмен-
               та. Увођењем месинга као материјала за израду ове свирале копирани су  ста-
               ри обрасци, с тим што су задебљања на дрвеним примерцима заменила два
               прстена од месинга дужине 1,5–2 цм, и то један на почетку, који се завршавао
               у брид, и други на крају инструмента. У недостатку материјала, доњи прстен
               је могао и да изостане, што се ретко дешавало.  Осим ове варијанте, постоја-
                                                          33
               ла је и друга, на чијем је доњем крају уместо прстена постојао краћи комад
               уже цеви која се увлачила у тело инструмента, чиме се на доњој страни пра-
               вило сужење. Ова цев је мало излазила из тела инструмента, али је ређе могла
               да буде и равна са крајем тела инструмента (Поповић 2021: 304). Осим ових
               варијанти, постојали су и примерци без прстенова. 34

               30  Казивање  Комнена  Поповића  из  Сувог  Дола,  забележено  у  Сувом  Долу  3.
               јануара 2008; казивање Васа Величанина из Метикоша, забележено у Метикошима
               10. фебруара 2017, током теренског рада аутора.
               31  У  народној  терминологији  шупељ/  од  пиринча  и  кавал  носе  назив  „овчарске
               свираље“.
               32  Казивање  Комнена  Поповића  из  Сувог  Дола,  забележено  у  Сувом  Долу  3.
               јануара 2008; казивење Миломира Поповића из Сувог Дола, забележено у Сувом
               Долу 24. јуна 2009; казивање Богољуба Ракочевића из Буђева, забележено у Буђеву
               12.  јула  2009,  током  теренског  рада  аутора.  Назив  шупељ/шупељка  има  корен
               у  црквенословенском  сопјел,  које  корен  има  у  прасловенском  сопел (сопелка),
               изведено из сопети (шуштавим звуком дувати у цев). Из овога може да се закључи
               да су Словени у средњем веку имали из старе традиције сачувану свиралу без писка.
               – Ђуровић 2016, 123–125.
               33  Последњих деценија у употреби су и свирале „од пиринча“ које немају ниједан прстен.
               34  Казивање  Комнена  Поповића  из  Сувог  Дола,  забележено  у  Сувом  Долу  18.
               августа 2007, током теренског рада аутора.
   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156