Page 145 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 141-174 145

у мелодијску и бордунску свиралу. 8
Пештерско-старовлашке гајде, које налазимо у стручној литератури,
назив су добиле по територији на којој су биле распрострањене. На Горњој
9
Пештери, према казивањима старије генерације, биле су заступљене у ин-
струменталној традицији српског православног становништва у следећим се-
лима: Суви До, Долиће, Буђево, Биоц, Жабрен, Тузиње, Расно, Аливеровиће
и Дуга Пољана. Не искључује се могућност да су гајде биле у употреби и у
10
Бољарама, али током теренског истраживања није забележен ни један казивач
који би то потврдио. Основна варијанта пештерско-старовлашких гајди на
Горњој Пештери у српској инструменталној традицији има мелодијску свира-
лу са пет отвора са предње стране, без отвора на задњој страни, и бордунску
свиралу која је краћа од мелодијске (Поповић 2021: 282). Мелодијска свирала
се у Сувом Долу, Буђеву и Биоцу зове дипљаили калем. На крају мелодијске
11
свирале налази се левкасто проширење – шота. У Сувом Долу, Биоцу и Буђе-
ву, по ободу проширења (шоте) налазе се две рупе гласнице, мада су се глас-
нице бушиле и непосредно после последњег отвора за прст, на месту где се
мелодијска цев шири. Мелодијска свирала се израђује из једног дела.
12

8 Гајде су у српској инструменталној традицији инструмент који је био у употреби
током средњег века. Петар Вукосављевић наводи стари српски назив „гадље“ –
Вукосављевић 1981, 10, док Боривоје Џимревски реч гајда или гајде повезује са
готским изразом gait или ghait, што у преводу значи коза. То би могло да се повеже
са мешином која је најчешће израђивана од козје коже. – Радисављевић 2011, 67.
Васиљевић наводи да постоје мишљења да су гајде инструмент који су Стари Словени
донели са собом. Према Игору Ђуровићу, Срби су још у прехришћанском периоду
познавали карабе, које су основ гајди. Оне су код Срба биле веома распрострањене
још у 11. веку. – Ђуровић 2016, 137–138.
9 Овај тип гајди био је распрострањен у пештерским селима и крајевима који се
граниче Пештером, а то су села која се налазе на јужним границама Старог Влаха
према Пештери и поједина поткопаоничка села. – Вукосављевић 1979, 21–22.
10 Казивање Комнена Поповића из Сувог Дола (према казивању његових стричева
Обрена и Јеврема), забележено у Сувом Долу 18. августа 2007; казивање Јаблана
Ђуровића из Сувог Дола (према казивању његовог оца Милуна), забележено у Сувом
Долу 1. октобра 2017; казивање Николе Новчића из Буђева, забележено у Буђеву 12.
јуна 2018, током теренског рада аутора. Пошто српско првославно становништво
више не живи у Долићима, Жабрену, Аливеровићима, Тузињама, Дугој Пољани и
Расну, предмет теренских истраживања била су села Суви До, Буђево, Бољаре и
Биоц.
11 Дипља је термин који се у народној традицији Горње Пештери не односи на
музички инструмент „дипле“, већ на мелодијску свиралу пештерско-старовлашких
гајди. У Штављу мелодијску свиралу зову велика дипља или калем – Вукосављевић
1979: 22.
12 На примерку из Штавља гласнице се налазе непосредно испред места где се цев
мелодијске свирале шири у левкасти завршетак – Вукосављевић 1979: 22.