Page 144 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

144 Д. Поповић, Калем, гајде, шупељ/од пиринча и кавал као део...

Слика 1. Једноделни калем Милоице Марковића из Буђева
Слика 2. Дводелни калем

Из ове морфогенезе калема видимо да су, на ширем простору, из ових
простих варијанти свирала настајали сложенији облици који ће добити и бор-
дун и мешину, услед чега су се у прошлости развиле гајде као инструмент
(Вукосављевић 1989: 211, 219, 221; Џимревски 1996: 88–89). Ови једностав-
ни и архаични облици калема у Србији, заједно са облицима шутарке у Ма-
кедонији, највероватније су били основ свих сродних сложенијих типова ме-
лодијских свирала гајди на Балкану касније формираних, те су баш те форме
највероватније биле део инструменталног средњовековног српског наслеђа.
Незаобилазни елемент инструменталне традиције српског станов-
ништва Горње Пештери биле су и гајде, и то у неколико типова и подтипова.
Један од најкарактеристичнијих типова је двогласни пештерско-старовлашки
тип. Петар Вукосављевић је забележио пештерско-старовлашки тип гајди са
пет отвора за прсте (Вукосављевић 1979: 21–25). Осим овог типа, у употреби
је био и подтип пештерско-‐старовлашких гајди са шест отвора за прсте на
мелодијској свирали. Поред ових варијетета пештерско-старовлашких гајди,
у српској традицији Горње Пештери постојали су и двогласни типови суво-
долских и српско-македонских гајди, као и трогласни подтип пештерско-ста-
ровлашких гајди, а то је суводолско-буђевски (Поповић 2021: 280–298). Код
свих ових типова и подтипова звук се добија удувавањем ваздуха из мешине