Page 143 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

Новопазарски зборник, 45/2022, стр. 141-174 143

Морфолошке одлике

Иако сродни, поједини од набројаних музичких инструмената каракте-
ристични су по морфолошким посебностима по којима се препознају. Калем
је музички инструмент типа народног кларинета (Вукосављевић 1989: 211)
и забележен је у инструменталној музичкој пракси српског становништва
Горње Пештери. Облик калема подсећа на малу зурлу. Израђиван је из једног
комада дрвета, али постоје и примерци који су израђивани из два дела. Једно-
4
делни калем је израђиван од једног комада дрвета и кроз њега је пролазио ка-
нал истог пречника од почетка до краја. На горњем крају налазило се проши-
рење у виду чашице, које је служило за заштиту писка, али и као својеврстан
резервоар ваздуха из којег је ваздух усмераван у сам канал калема. У чашици
се налазио писак са једноструким ударним језичком који је својим телом ула-
зио у канал инструмента. Писак је могао да се увлачи и извлачи по потреби и
на њега није намотавана кучина. Једноделни калем је са предње стране имао
пет избушених отвора за прсте, који су били истог пречника. Сви отвори на
калему бушени су ожегом под углом од 45 степени. На доњем крају калема,
5
на месту где инструмент почиње левкасто да се шири, бушила се рупа глас-
ница. Дводелни калем је настао из практичних разлога и то је моменат када
6
почиње преображај овог инструмента у нешто сложенију варијанту. Услед
тешкоће израде једноделног калема, мелодијска свирала са проширењем на
дну израђивала се посебно, а након тога засебно је израђиван горњи проши-
рени део у виду чашице у који је улазила мелодијска свирала. Свирала је има-
ла ужи, мушки део који је улазио у шири, женски део чашице. На самом споју,
на мушком делу се намотавала кучина или неки други природни власасти
материјал како би делови што боље дихтовали. И дводелни калем је такође
имао пет отвора и унутрашњи канал истог пречника целом својом дужином.
Писак је био са једноструким ударним језичком, без кучине, и према потреби
се увлачио и извлачио. Према доступним подацима из релевантне научне ли-
7
тературе, овај инструмент није забележен у традицији осталих географских
области Србије. Иако у гајдашкој пракси постоји мноштво примера свирања
мелодијске свирале (гајдарке) без мешине, калем се својим органолошким
особеностима не поклапа са гајдарком (Поповић 2021: 277–278).

4 Казивање Комнена Поповића из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 18. августа
2007, током теренског рада аутора.
5 Ожег је представљао металну шипку која се за потребе бушења инструмента
стављала у ватру како би се ужарила, чиме би се олакшавало бушење канала или
отвора на музичком инструменту.
6 Казивање Јаблана Ђуровића из Сувог Дола (према казивању његовог оца Милуна
Ђуровића), забележено у Сувом Долу 1. октобра 2017, током теренског рада аутора.
7 Исто.