Page 34 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 44-2021

34 Ж. Р. Андрејић, Ко су и шта су били велики ученици Светог Саве

дома Пресвете, место звано Студеница... И када је прошло мало времена, пре-
стави се овај Сава преосвећени архиепископ... преузе светитељски престо Да-
нило (I) архиепископ који је ради некога дела... био смењен... би (Јоаникије)
узведен на свети и божаствени престо светога Саве... краљ Урош, видећи се
лишен царског престола, уставши оде у крај хумске земље и тамо и доврши
живот. Овај преосвећени Јоаникије... оставивши свој светитељски престо, и
уставши оде за њим (краљем Урошем), и (затим) тамо поживе у страни земље
пилотске. После мало времена пређе из овога живота у блажени и вечни жи-
вот... и његово свето тело би благолепно погребено у том крају... заповедише
да се откопа његов гроб... и понесоше га ка спремљеном гробу у дому свете
Тројице, место звано Сопоћани.“ (Данило 1935: 210–218, 220)
Јоаникије је био син „благородних родитеља“ који је „од младих дана
постао монах“ и ученик Саве II, према коме је „стајао у односу као Арсеније
према Светом Сави“. Не зна се ко су му родитељи и где је рођен. Јоаникије
13
је пратио Саву II, док још није био архиепископ, на његовом путу у Јеруса-
лим (око 1226). На молбу Савину, од стране јерусалимског патријарха (Леон-
тија) посвећен је за ђакона и јеромонаха. Када је Сава II изабран за хумског
14
епископа, Јоаникије је са њим из Хиланадара пошао за Србију (Слијепчевић
1991: 146).
Када је Сава II отишао у Свету земљу, са собом је повео већ замонаше-
ног Јоаникија (1225–1226), који се неколико година пре тога замонашио (око
1223). То би значило да је Јоаникије рођен око 1210. године и да је умро у
66. години живота. Индикативан је податак из житија да је Јоаникије уживао
велику љубав од стране краља Уроша I, и обратно. После свргавања краља
Уроша од стране старијег сина Драгутина 1276. године, Јоаникије је у знак
верности напустио Пећ и отишао са њим. Очигледно је у питању јединствен
пример оданости. Краљ Урош је умро 1277. године и сахрањен је у својој
ктиторији, у Сопоћанима.
Јоаникије је био на архиепископском трону од 1272. до 1276. године.
Сматра се да је умро и сахрањен 1279. године у некој знатној цркви и мана-
стиру у Пилоту (жупи око реке Дрим у данашњој северној Албанији). То би
могла бити Црква Светог Павла, у којој се налазило и епископско седиште,
(Маловић-Ђукић 1991: 211) или Света Богородица, коју ће цар Душан при-
ложити Светом Николи у Добрушти око 1355. године. (Новаковић 1912: 719)
Краљица Јелена Куртне Анжу је после неколико година пренела његове мо-
шти и похранила их у породичној задужбини Свете Тројице манастира Со-
поћани. Сматра се да је то учинила имајући у виду његову велику оданост
према њеном супругу. Његово сахрањивање у Сопоћанима је на неки начин

13 Може се наслутити да је Јоаникије био немањићког рода имајући у виду тврдњу
да је од „благородних“.
14 Данило II каже да је Јоаникије рукоположен „од епископа који се тамо нашао“.
(Данило 1988: 183)