Page 88 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 88

88                              R. Škrijelj, Umjetnost islamske epigrafike Peštera


               pešterskih sela i proučavanjem osmansko-islamske epigrafike Peštera, uočili smo
               postojanje znatnog broja nišana iz XVIII, XIX i početka XX vijeka. Jedva čitljivi
               tragovi epitafa, zarasli u lišaj i mahovinu jedini su pisani svjedoci koji otkrivaju
               mnoge nepoznanice o vremenu življenja i opstanka na određenom prostoru. Oni
               najstariji govore o demografskim prilikama i razvojnoj dinamici nekoliko pešter-
               skih sela.
                      Prema veličini, broju i starosti nišana, najveća su groblja (mezaristani) u
               selu Ugao, Rasno, Raždaginja, Žabren, Pružanj, Draževiće i Melaje. Činjenice go-
               vore da su najstariji mermerni nišani u Uglu, Pružnju, Rasnu, Kijevcima, Čitluku
               i Raždaginji. Dopremljeni su iz udaljenijih gradova (Skoplje, Prilep) i po svome
               kulturno-historijskom i umjetničkom značenju spadaju u najljepše i najkvalitetnije.
               Oni su danas jedinstveni dokumenti trajne umjetničke vrijednosti i umjetničkog
               izražavanja u tri minula vijeka.

                     Estetski elementi pešterskih nišana

                     Shodno  osmansko-islamskoj  tradiciji,  pešterske  nišane   karakterišu  četiri
                                                                      1
               osnovna elementa:
                     1.  fini kameni oblik,
                     2.  uredan kaligrafski natpis,
                     3.  religiozno-književni izraz i
                     4.  historijski podaci o vremenu smrti (“preseljenja”).

                     Uglavnom su slične strukture i karaktera, s time što se oblik i veličina muš-
               kih i ženskih nišana (uzglavlje i podnožje) razlikuju. Muški nišani svojim oblikom
               ukazuju na status umrlog (saruk oko glave; fes). Na ženskim nišanima, osim uočlji-
               ve razlike oblika, prisutni su i floralni motivi (stablo, grančica, list, cvijet).
                     Struktura islamska epigrafike Peštera je potpuno drugačija od lokalne ne-
               islamske, a naročito od tradicije Zapada, koja uvažava, a ne zabranjuje raskoš i
               monumentalnost, dok je islamska lišena motiva s likovima ljudi ili životinja.  Po-
                                                                                  2
               sebno je uočljiva razlika u veličini, obliku i visini muških nišana.  Shodno islam-
                                                                         3
               skoj tradiciji tesanja određenih arhitektonskih cjelina (elemenata), većina nišana je
               1   Bašluk (tur. başlık) kao naziv za nišan se na Pešteru ne koristi.
               2   Prema uputi iz Kur’ana: „On je Allah, Kreator, Tvorac, Oblikovatelj“. (Kur’an, El-Hašr, 24)
                      Na oprez pri gradnji nišana i određivanju natpisa upućuju primjeri iz islamske tradicije
               (ar. sunnet):
               „Svaki crtač i vajar (likova, R. Š.) će u vatru. Za svaku sliku bit će mu stvorena duša koja će
               ga mučiti u Džehennemu”; Ko bude naslikao lik, bit će mu naređeno da mu udahne dušu, a
               on to neće moći”. Smatra se da je poslanik Muhammed a. s. upozorio: „Najžešćom kaznom
               na  Sudnjem  danu  bit  će  kažnjeni  oni  koji  pokušavaju  oponašati  Allahovo  stvaranje”.
               (Buhari i Muslim).
               3   Muški nišani u Uglu, Rasnu, Rastenoviću, Žabrenu, Tuzinju, Raždaginji... su uočljive
               visine (iznad 1m) i masivnog oblika glave.
   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93