Page 205 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 203-215 205

Пубертет код младића

Pанијим антрополошким истраживањима утврђено је да су младићи
на овим просторима у пубертету између шеснаесте и осамнаесте године.
Савремена литература помера границу на период између дванаесте и
петнаесте године, а нису ретка ни изједначавања у погледу наступања
пубертета код дечака и девојчица у корист ранијег сазревања. Народно
схватање каже да са појавом пубертета код девојака и младићи убрзо
постају спремни за брак. „Да се дечак замомчио тј. да је од детета постао
момак, види се по његовом спољашњем изгледу, одећи, украсима, али и по
његовом понашању“ (Требјешанин 2009: 133). Ближа околина и друштво
кроз ритуале са магијским елементима легитимишу младићеву зрелост,
односно признају га као мушкарца. Може се слободно рећи да је у неким
нашим крајевима друштвена прихваћеност пубертетских промена и почетка
периода зрелости подједнако важна као и сама биолошка транзиција
индивидуе, ако не и важнија.
Познато је да у Црној Гори и још неким крајевима са српским
становништвом момак опаше појас кад му никну бркови, чиме се означава да
је постао момак. Иначе, момци се боље и лепше облаче у односу на дечаке
или одрасле људе и више пажње се посвећује њиховом спољашњем изгледу.
Одело обично има украсе црвене боје, која се сматра још једним симболом
полне зрелости. Средње Потисје има свој термин за период осамостаљивања
и стицања зрелости код младића – рогаљ. То је време које наступа након што
дечаци заврше основну школу, након чега се од њих очекује убрзавање процеса
сазревања да би већ око осамнаесте године живота младић био сматран за
зрелог човека (спреман за женидбу). „Мушкарац прво добије дуге чакшире,
па га онда пуштају на рогаљ, где се он сам научи момчењу. Рогаљем или
рогљем се назива свакидашње вечерње весеље. Неколико момака и девојака
изађу на ћошак (рогаљ), ту започну да певају и да свирају и тако скупе лепо
друштво“ (Чиплић 1930: 113). Од младића у овој области очекивало се
једино да у периоду одрастања не осрамоте своју кућу и родитеље, а иначе
им је доста тога било допуштено. У Мачви момци су означавали зрелост на
тај начин што су носили нарочито упадљиву капу названу кришкара. Она је
1
прављена од парчета вунене тканине или црвене чоје.
Северно од Копаоника када момак добије бркове и осети да је сазрео,
неких годину дана пред женидбу, одлази у шуму и тамо налази дренов штап,
савија две гранчице на њему и предаје га женском члану породице да га
обавије разнобојном вуницом (претежно црвеном бојом) и то тако да се
дрво не види. Овај предмет симболише полну зрелост младића и назива се
момчаник (слика 1). Према аутору, само име момчаник „јасно казује коме је
намењен да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи,

1 Више о томе: Тројановић, С., Главна обележја српског народа, ГЕМ, 1, 1926, 61-62.