Page 208 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

208 И. Б. Шарчевић, Aнтрополошко-етнолошке пригоде везане за одрастање...

Као и младићи, девојке улазе у период зрелости праћене народним
веровањима, обичајима и неизоставним ритуалима који прате пубертет.
Њихов циљ је припрема девојке за две важне улоге – жене и мајке. „Извођење
девојке у јавност знак је да је стасала за удају и да може да прима просиоце“
(Малешевић 1986: 31). Читав транзитивни период од девојчице до зреле
жене траје неколико година, а разликује се једино по времену почетка, што
зависи од бројних фактора. Физичке промене и естетски детаљи попут одеће
и накита убрајају се међу најпоузданије знакове и обележја овог периода. Уз
раније поменуте моралне квалитете, физички изглед је био важан предуслов
за бржу удају.
Аутор наводи примере из појединих места у Шумадији на основу којих
се почетак пубертета код девојака може одредити узрастом од тринаест до
четрнаест, а у неким случајевима тек од шеснаесте године. То је период када
5
се девојчице које су до тада биле у истом друштву са дечацима постепено
одвајају од супротног пола и оне су тада „обично забринуте и збуњене, али
их мати храбри и слободи“ (Тројановић 1926: 62). Сматрало се да девојке
које имају старије сестре касније стичу зрелост (око шеснаест година или
касније). Још један пример потврђује тринаесту годину живота као почетак
пубертета код девојчица, а исто тако потврђује одвајање од мушког друштва
у овом добу. „Јер девојке чим напуне тринаест година, управо од појаве
пубертета, избегавају сусрет момака и оне се могу видети још само на чесми“
(Петровић 1931: 91).
Са друге стране, постоји и литература која наводи занимљиве
и документоване примере слободнијег понашања девојака у периоду
пубертета. Иако је невиност девојака сачувана у овом периоду, до ступања
6
у брак присутна је велика слобода у физичком контакту са младићима, често
уз благонаклоно гледање родитеља на такво понашање. Аутор додаје „да су
девојке, остављене саме себи и својој увиђавности, допуштале себи, често и
са знањем родитеља, врло много слободе у општењу са момцима“ (Ђорђевић
1927: 14). Граница таквог понашања, односно „ашиковања без великих
последица“ јесте брак. Ипак, уколико дође до нежељене трудноће или
девојка једноставно не сачува невиност до брака, бива осуђена од околине и
често презрена од најближе породице. Нису ретки случајеви да младожења
или неко из његове ближе родбине враћа девојку одмах након откривања
такве истине.
Савремена наука тврди да се за почетак пубертета код девојчица
узима добијање прве менструације (менархе). „Од тог догађаја она се сматра
одраслом девојком, способном да рађа, па према томе и да се уда те је то прави
тренутак да се њена зрелост и објави“ (Малешевић 1985: 34). Појављивање

5 Више о томе: Тројановић, С., Главна обележја српског народа, ГЕМ, 1, 1926, 62.
6 Више о томе: Ђорђевић, Р. T., Девојачка невиност у нашем народу, ГЕМ, 3,
1927, 14-15.