Page 204 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

204 И. Б. Шарчевић, Aнтрополошко-етнолошке пригоде везане за одрастање...

означити другим симболом. Примера ради, човек се након рођења сврстава у
период када је дете, затим младић, потом одрастао човек и, на крају, старац.
Оно што одваја те периоде јесу симболи који су друштвено верификовани.
Период пубертета се може сматрати како граничном одредницом међу фазама
човековог живота тако и посебним периодом, односно фазом која завређује
посебно категорисање. То је период у коме се особа не сматра ни дететом ни
одраслим, период сазревања који прате симболи друштвених иницијација и
церемонија који служе потврђивању друштвеног статуса особе. О ритуалима
и обредима који су од значаја за развој индивидуе и друштво уопште писао је
чувени француски стручњак Арнолд ван Генеп у својој књизи Обреди прелаза.
Реч је о незаобилазном штиву које систематски описује животне ритуале
бројних светских цивилизација. Без претераног залажења у филозофију
развоја човека као друштвеног бића и објашњавања магијских и ритуалних
церемонија кроз историју, циљ овог рада биће приказивање схватања периода
пубертета у нашем народу кроз неке од најзначајнијих и најпознатијих
обреда којима се симболише прелаз од детета ка одраслој особи.
У домаћој литератури наилазимо на податак да се далеко више
пажње посвећује развоју детета од рођења до поласка у школу у односу
на каснији узраст с тим што се интересовање значајно повећава приликом
битних промена као што је пубертет. Кроз историју су забележени различити
ритуални поступци који обележавају прелаз ка друштвено признатом статусу
зреле особе способне да заснује своју породицу. Иако прецизни подаци о
периоду трајања пубертета практично не постоје, извесно је да су народни
обичаји везани за овај период карактеристични и доследно се примењују у
многим нашим крајевима.
Занимљиво је на које се све начине у нашем народу истичу тако важне
промене у развоју деце. Бројни домаћи етнолози су прикупљали податке о
пригодама које су присутне не само код нас и у суседним земљама, већ и у
удаљеним деловима света. Они су то у својим ауторским делима детаљно
описивали и до извесне мере упоређивали са обичајима код нас. Са тим у вези
је и одабир литературе за израду овог рада. Условљен је грађом коју су наши
стручњаци систематски прикупљали и објављивали у домаћој релевантној
литератури тек од почетка XX века док су ранија писана сведочења углавном
неповезана или део општег фолклора у другим стваралачким формама.
Изузетан допринос овој области дао је Етнографски музеј у Београду
прикупљањем предмета из националне историје и покретањем часописа
Гласник Етнографског музеја у Београду. У часопису су заступљена
најзначајнија имена из области антропологије и етнологије са ових простора,
а највећи број чланака потребан за израду овог рада је пронађен управо међу
његовим најранијим бројевима.