Page 135 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 111-140 135

Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем
држао грчки народ... Дањ град, Сардоники град, Дриваст, Росаф град звани
Скадар, град Свач, град Улцињ, град славни Бар... Котор остави, утврди га и
пренесе свој двор у њ... остале градове пообара, и поруши... придодаде земљи
отачаства свога област нишавску до краја, Липљан, и Мораву, и звано Врање,
призренску област и оба Полога до краја“ (Стефан Првовенчани 1988: 64-65,
72-73). Стефан Првовенчани објашњава да је област Драча „близу Диоклитије,
и далматинске стране, и отачаства светог Симеона (Немање)“ (Исто, стр. 93).
У натписима на зидовима улазне куле манастира Жиче из 1219. године
Стефан Првовенчани каже да је он „по Божјој милости венчани први краљ све
српске земље, Диоклитије и Травуније и Далмације и Захумља“ (Исто: 111).
Архиепископ Сава I, најмлађи син великог жупан Стефана Немање, у
свом житију каже: „И обновивши очеву дедовину и још више је утврдивши...
и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са
градовима, а од Рабна Пилота оба, а од Грчке земље Патково, Хвосно цело и
Подрумље, Кострц, Дршковину, Ситницу, Лаб, Липљан, Дубочицу, Реке, Ушку
и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу... ово све му је припадало од српске
земље, а одузето насиљем од његове дедовине“ (Свети Сава 1998: 149-150).
Доментијан у Житију Светог Саве, писаном 1243. године, каже за
великог жупана Стефана Немању да је „великославни и велеродни и превелики
жупан“ који је „самодржавно царевао свом српском и поморском земљом,
и Диолитијом и Далмацијом и Травунијом“. Доментијан пише о добијању
краљевске круне Светог Саве за брата Стефана од римског папе, којом би био
крунисан „на краљевство по првом отачаству краљевства њиховог, у коме се и
отац њихов роди... у месту званом Диоклитија, које се зове велико краљевство
од почетка“ (Доментијан 1938: 27, 137).
У Житију Светог Симеона (Немање), „првог обновитеља српског
отачаства“, писаног 1254. године, Доментијан каже да је „велики од великих,
и славан од славних, и красни цвет од доброг корена изиђе из бедара оних
који су господовали српском земљом... Када је доспео до младићког реда
(1127) и дотле да га сједине ка законитом браку (1130), би му дан део његова
отачаства, источна земља... и додаде ка земљи отачаства свога многе земље од
области грчког царства... Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје,
истиниту дедовину своју, које су трпеле насиље од грчког рода“ (Исто: 221,
223-224, 240).
Теодосије у Житију Светог Саве каже: „Овај беше син великог жупана
Немање, владара српског, који самодржавно владаше свим српским земљама
што се зову: Диоклитија, Далматија, Травунија, на истоку се Илирији
приближавајући, а на западу на римску област наслоњени“ (Теодосије, 1990: 5).
Дакле, шта нам ови наводи из извора и житија заправо говоре о
владарима и старим краљевима Србије, прецима Стефана Немање и првог
српског краља новоуспостављене династије?