Page 136 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 136

136              Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...


                     Стефан Немања као ни остали извори и житија из неког разлога не
               наводе имена његових предака: оца, деде и прадеде. Ипак, овај његов исказ
               јасно упућује да су његов деда и прадеда били владари Србије.
                     Тврдње Стефана Немање II Првовенчаног јасно упућују на то да је његов
               отац велики жупан Стефан Немања обновио земљу којом су владали њихови
               дедови. Иако не наводи име Немањиног оца, Стефан Првовенчани тврди да је
               његов деда био владар Рашке и да је од побуне браће избегао у земљу Дукљу
               (1112), у место Рибницу, где је и сам био рођен. То значи да је у Дукљи живео
               и владао и деда Стефана Немање. Но, у Дукљи је живео и прадеда Стефана
               Немање. У Рибници је у време тих немира рођен и Стефан Немања (1113).
               Стефан Немања се вратио у Рашку са оцем који је поново владао. Када је
               Стефан Немања постао пунолетан (1127), добио је да влада удеоним делом
               земље  ˗  Источном  земљом  коју  чине  Топлица,  Расина,  Ибар  и  Реке.  Када
               је Стефан Немања постао велики жупан рашки и владар Србије, повратио
               је  земљу  Дукљу  и  читаву  Далмацију,  које  су  сматране  његовом  очевином
               и дедовином. Дакле, земљама Србије којима је владао његов неименовани
               отац, деда и прадеда. Најзад, Стефан Првовенчани тврди за себе да је тек он
               првовенчани краљ Србије: Дукље, Травуније, Далмације и Захумља.
                     И архиепископ Сава тврди да је његов отац обновио земљу којом је
               владао његов деда и потом набраја многобројне земље и жупе које је придобио.
               Оне су некада припадале Србији, а биле су силом одузете од његове дедовине
               (Србије) којом је владао његов деда и прадеда.
                     Такође, и Доментијан за великог жупана Стефана Немању каже да је
               високог, владарског порекла, од оних који су владали Србијом; да је рођен у
               Дукљи, где му се и отац родио и где је стоно место првог српског краљевства.
               Када  је  постао  пунолетан  и  зрео  за  брак  (1127-1130),  добио  је  на  управу
               Источну земљу, која је део земље којом је владао његов отац. Када је Стефан
               Немања  постао  владар,  повратио  је  Дукљу  и  Далмацију,  којима  је  владао
               његов  неименовани  прадеда.  Када  говори  о  круни  и  крунисању  за  краља
               Стефана Немање II, Доментијан каже да Свети Сава указује тадашњем папи
               и на прву српску круну и краљевство које је скоро 150 година раније добио
               Михајло Војислављевић (1077). Михајло и његови наследници и његов брат
               Радослав и његови наследници као краљеви ће владати Србијом и српским
               земљама све до 1143. године (Ђорђе Бодин). Од времена власти краља Бодина
               (1082-1100) делом Србије (Рашком) владаће његови рођаци велики жупани
               Вукан и Марко (рођена браћа). Тако произилази да су деда (жупан Марко) и
               прадеда (краљ Бодин) преци великог жупана Стефана Немање.
                       Теодосије крајем XIII века јасно описује територијални опсег свих
               српских  кнежевина  и  земаља:  Дукље,  Далмације  (Захумља  и  Паганије),
               Травуније, Рашке и на западу до Хрватске (Босна и Западне стране). То су
               српске земље које су своједобно описали Порфирогенит и поп Дукљанин а
               које су своје форме државности имале још од VII века.
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141