Page 134 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 134

134              Ж.Р. Андрејић, Краљевство Стефана Немање II Првовенчаног...


               заједничког монашења 1196. године, друга супруга се упутила у Богородичину
               цркву у Расу (Андрејић 2018: 55; Андрејић 2019: 105).
                     У науци је прихваћено мишљење да је Стефан Немања оженио сина
               Стефанa Немању II после пораза у бици на Морави против цара Исака II
               Анђела 1190. године. На основу најновијих сазнања, Стефан Немања II је
               рођен 1146-1150. године. Неком непознатом властелинком је ожењен 1166-
               1170. године, а нема података о њиховој деци, ако су их имали. Када је ожењен
               Евдокијом Анђео 1191. године, Немања II је постао и царски севастократор.
               Тада је имао око 40, а Евдокија је ступила у брак са 16 година (Андрејић
               2011: 131-132). Заправо, цар Исак II је удао своју синовицу Евдокију, а не њен
               отац Алексије јер је био у прогонству. Велики жупан Стефан Немања је био у
               77. години живота, а царев брат Алексије III је имао око 54 године. Алексије
               и Немања су могли као владари да пријатељују тек од 1195. године, када је
               дошао  на  византијски  престо.  Исте  године  велики  жупан  Стефан  Немања
               абдицира у корист Стефана Немање II, зета новог цара (Андрејић 2016: 74).
                     Стефан  Немања  II  се  1217.  године  оженио  Аном  Дандоло,  унуком
               млетачког дужда Енрика, а исте године је затражио и добио краљевску круну
               од римског папе. Тако је обновљено српско „велико краљевство од прва“ и
               „прво отачество краљевства“.


                                                  *

                     Велики жупан Стефан Немања у својој Повељи манастиру Хиландару
               (1199-1200)  каже  да  је  „Бог  даровао  његовим  прадедовима  и  дедовима  да
               владају овом српском земљом“ (Мошин, Ћирковић, Синдик 2011, стр. 80).
                     У Хиландарској повељи из 1200-1202. године велики жупан Стефан
               Немања II (потоњи Првовенчани, први српски краљ лозе Немањина колена)
               за  свога  оца,  великог  жупан  Стефана  Немању  I,  каже  да  „обнови  своју
               дедовину“, „подиже пропалу своју дедовину“ и „преобрете од морске земље
               Зету и са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље Лаб с Липљаном,
               Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу, Белицу“ (Стефан Првовенчани
               1988: 55).
                     Стефан Немања II у Житију Светог Симеона, које је писао 1208-1216.
               године, тврди да је слушао о рођењу свога оца (1113. године) следеће: „био
               велики  метеж  у  овој  страни  српске  земље,  у  Диоклитије  и  Далмације  и
               Травуније, и да су родитељу његову браћа му (стричеви Немањини) завишћу
               одузели земљу“, „он изиђе из буна њихових у место рођења својега, по имену
               Диоклитије... у месту по имену Рибница“ и да је он „сакупилац пропалих
               земаља отачаства свога... и обновилац онога што је било пропало“. Када је
               жупан Стефан Немања „одрастао до младићства“ и постао пунолетан (1127-
               1130), „примио чест отачаства својег по имену Топлицу, Ибар и Расину и
               зване Реке“. Касније велики жупан Стефан Немања I „поврати Диоклитију и
   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139