Page 253 - Zbornik 39

39/2016 REVITALIZACIJA GRADITELJSKOG NASLEĐA.. 253

Poznato je, takođe, da su u prošlosti objekti po prestanku prvobitne funkcije do-
bijali drugu namenu. Upotrebnu vrednost karakteriše direktno korišćenje nasleđa
i može biti manifestovano na različite načine – kroz vlasništvo nad imovinom, na
primer, zatim putem korišćenja usluga poput stanovanja ili rada u zgradi koja je
kulturno dobro. Ova vrednost se ogleda i na tržištu kroz vrednost iznajmljivanja
objekata kao stanova ili poslovnih prostora, na primer. Direktna upotrebna vred-
nost se ogleda i u posećivanju objekata u turističke svrhe. U ovom slučaju, upo-
trebna vrednost može biti izmerena kroz broj prodatih ulaznica ili, u slučaju ši-
roke potrošnje, kroz travel-cost analizu. Drugi aspekt individualnog vrednovanja
nasleđa predstavlja indirektnu ili vrednost pasivnog korišćenja objekta, koja
je doživljena od strane pojedinca, ali koja se ne ogleda u tržišnim procesima. To
je, pre svega, sama egzistencijalna vrednost objekta, gde ljudi vrednuju dobro
jednostavno samo zato što postoji. Ljudi često žele da zadrže opcionu vrednost
kako bi koristili umetnost u nekom drugom trenutku u budućnosti. Pojedinci daju
objektima vrednost zaveštanja zato što žele da vrednost prethodnih generaci-
ja bude prenesena budućim pokolenjima. Ovo vrednovanje dovodi do netržišne
potražnje za zaštitom objekata. Problem nastaje kada je potrebno definisati ovu
vrednost u ekonomskom smislu i iskazati kao numerički iznos. Ekonomska defini-
cija vrednosti se razvijala tokom vremena. Najčešće korišćena metoda za procenu
netržišne vrednosti je kontigentna metoda preocene (CVM) ili metoda diskretnog
izbora. Zasnovana je na direktnim odgovorima ljudi koji odgovaraju u upitnicima
i anketama koje imaju za cilj da utvrde njihov odnos prema nasleđu. Pored ove,
koristi se i metoda troškova stizanja na odredište (travel – cost method) i metoda
hedonističkih cena, ali je njihova primena više teoretska kada je reč o za proceni
javnog dobra. Metodom navedenih izbora možemo ispitanika ispitati koliko je
spreman da plati da bi spomenik bio zaštićen ili da taj isti spomenik bude obnov-
ljen. Pored ove dve vrednosti, postoji i sveukupni benefit kao treći tip vrednosti,
koji obuhvata prethodne dve. On proističe iz činjenice da nasleđe može da prou-
zrokuje pozitivno prelivanje za njegove stanovnike. Zgrade i mesta koja predstav-
ljaju kulturno nasleđe mogu, na primer, povećati sveukupnu korist ako, recimo,
prolaznik u Parizu ili Rimu šetajući uživa u estetskim i istorijskim kvalitetima da-
tih objekata. U principu, teško se može praktično izračunati ekonomska vrednost
ovog benefita. (Thorsby, 2010). Pored ovih parametara koji se koriste u postupku
valorizacije prilikom proglašenja objekta kulturnim dobrom, bilo bi neophodno
izmeriti stepen aktuelnosti određenog objekta u društvu u datom trenutku kada se
on uvrsti na listu zaštićenih objekata. Za to se često koristi nominalna vrednost
(N) kao nezavisna jedinica za procenu, koja otkriva kolika su dosadašnja finansij-
ska ulaganja u objekat. Nedavno obnovljena istorijska zgrada ima veću nominalnu
vrednost od one koja je zapostavljena ili izložena lošem održavanju, što dovodi do
neočekivanih troškova (Skarin, 2011).
Kulturna vrednost, za razliku od ekonomske, zbog svoje višedimenzional-
ne prirode nema jednu jedinicu merenja, pa bi razuman pristup bio u raščlanjava-