Page 250 - Zbornik 39

250 Esad Muminović, Amela Kučević 39/2016

nizacija koje se bave unapređenjem nasleđa često nije koordinirano, pa ih je teško
okupiti i pronaći zajedničku inicijativu kako bi udruženo delovali. Upravo zato
je potrebno pronaći način kojim bi se ova fragmentacija ograničila i realizovala
sinergija među operatorima.
Još jedan veoma značajan problem je i povećanje broja objekata koji za-
htevaju finansiranje, jer se, u skladu sa Uneskovom listom svetskog kulturnog
nasleđa, broj objekata od izuzetne vrednosti povećao na preko 700 lokacija u 47
zemlje sveta (Anon., 2015). I na nivou država je došlo do povećanja broja upisa-
nih spomenika kulture. Ipak, zbog specifičnih društvenih okolnosti, u Srbiji ovaj
broj nije dramatično povećan u poslednjih 20 godina, ali se može očekivati da
će većim ulaganjem u istraživačke radove i poboljšanjem ekonomskih uslova u
državi doći do povećanja broja evidentiranih spomenika. Na teritoriji Republike
Srbije trenutno su upisana 782 nepokretna kulturna dobra, od čega je 200 od izu-
zetnog značaja (155 spomenika kulture, 11 prostorno kulturno-istorijskih celina,
18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta), dok su 582 spomenika od velikog
značaja (Anon., 2015).
Povećanje broja registrovanih spomenika kulture u Evropi odslikava rastu-
će poštovanje prema prošlosti, ali i sadašnju potrebu zemalja za pronalaženjem
sopstvenog nacionalnog identiteta. Ovo povećanje je, takođe, i direktna posledica
političkih odluka koje su uticale na menadžment nasleđa. Postoje dva značajna
razloga za to – prvi je nova ekonomska uloga nasleđa kao generatora razvoja, pre
svega u zemljama trećeg sveta; drugi razlog je proširenje same definicije, po kojoj
se graditeljsko nasleđe smatra nezamenjivim resursom. Za prvi razlog je najza-
služnija politika Ujedinjenih nacija prema zemljama trećeg sveta, koja je identi-
fikovala ulogu kulture u ekonomskom razvoju i borbi protiv siromaštva. Svetska
banka je podržala ove programe kroz kreditne linije za integrisanu restauraciju
spomenika i njihovo čuvanje, koji će u budućnosti obezbediti prihod kroz kulturni
turizam. Proširenju definicije graditeljskog nasleđa najviše su doprinela dešavanja
u 20. veku, naročito ona posle Drugog svetskog rata, koja je pratilo povećanje
broja automobila i obimna rekonstrukcija gradova zbog prilagođavanja ulica no-
vim prevoznim sredstvima. U ovim radovima su nestali brojni spomenici kulture i
manje vredni delovi gradova sa ambijentalnim karakteristikama, što je uzrokovalo
da se na kraju 20. veka štite manje vredni objekti i cele ambijentalne celine. Veli-
ko kulturno bogatstvo je dovelo do povećanja broja zaštićenih objekata, što je za
posledicu imalo povećanje zahteva za njihovim redovnim održavanjem.
Promene koje se očekuju u budućnosti mogu dodatno smanjiti prihode i po-
većati troškove održavanja. To su, pre svega, klimatske promene, zatim ratovi, ra-
zvoj nauke o konzervaciji i postojanje velikog broja objekata koji su bez namene.
Naime, usled fizičkih oštećenja objekata uzrokovanih sve ekstremnijim klimat-
skim uticajima došlo je do povećanja troškova održavanja. Emisija industrijskih
zagađenja iz fabrika i zagađenja od fosilnih goriva dodatno su ubrzale ove proce-
se. Već 60-ih godina prošlog veka u Londonu je primećena degradacija objekata