Page 251 - Zbornik 39

39/2016 REVITALIZACIJA GRADITELJSKOG NASLEĐA.. 251

manifestovana promenama boje na zgradama, nastala usled zagađenog vazduha.
Danas je opšteprihvaćena pretpostavka da će usled globalnog zagrevanja doći do
porasta troškova održavanja. Očekivano povećanje količine i intenziteta padavina
će, verovatno, ubrzati propadanje i krunjenje kamena, pa bi u tom slučaju svi ra-
dovi sa kamenom trebalo da budu praćeni radovima na ojačanju konstrukcije. Ve-
ćina izgrađenog nasleđa je od prirodnog kamena, najčešće od sedimentnih stena,
jer je bio lakši za obradu. Međutim, ovaj materijal je poroznije strukture i skloniji
je bržem propadanju.
I ratovi su stalna pretnja izgrađenom nasleđu i to vrlo često ima političku
dimenziju, jer izgrađeno nasleđe uglavnom reprezentuje nacionalni identitet jed-
ne države. Tako brojni primeri iz davne prošlosti ilustruju uobičajenu praksu da
strane sile uništavaju istorijske objekte u osvojenim zemljama. Nažalost, takvo
ponašanje je prisutno i u novijim oružanim sukobima, što često zahteva ogromne
izdatke za rekonstrukciju po okončanju sukoba. Sa internacionalizacijom zaštite
1
nasleđa i pojavom organizacija kao što su Savet Evrope (1949), ICCROM (1959)
i ICOMOS (1965), u 20. veku je ustanovljen visokonaučni metod zaštite, što je,
takođe, povećalo troškove. Tradicionalno lokalno održavanje zgrada je pod vo-
đstvom istaknutih eksperata evoluiralo u tehnički naprednu nauku (Skarin, 2011).
Jedan od najvećih gubitaka prihoda za vlasnike nekretnina jeste u činjenici
da najznačajnije izgrađeno nasleđe, označeno kao istorijska znamenitost, nije u
funkciji. U našoj zemlji je zbog društvenih specifičnosti posle Drugog svetskog
rata veliki broj spomenika nacionalizovan i oduzet od vlasnika. Na objektima koji
su zakonski zaštićeni nisu bile dozvoljene bilo kakve promene, što je neminovno
dovelo do toga da su zgrade teško mogle da dobiju neku drugu namenu. Prvobitna
namena, zbog koje je objekat i napravljen, često više ne postoji, a samim tim ne
postoji ni prihod koji je zgrada ostvarivala; troškovi održavanja pak nisu nestali
već su se, naprotiv, dramatično povećavali. Kontinuiran rast broja gradskih obe-
ležja i zaštićenog nasleđa doveo je do toga da nikada nije bio veći broj objekata
koji nemaju namenu. Zahtev za finansiranjem kompletnog nasleđa suočava se sa
izazovom da zadovolji nivo koji do sada nije postojao. Naravno da postoji mo-
gućnost da se nadoknade neki troškovi, npr. skupljanjem rente kada se istorijska
zgrada prilagodi novoj nameni, čime je omogućena nova upotreba objekta. Među-
tim, kada se kulturno nasleđe jednom uvrsti na listu u svom originalnom izdanju,
nastaje dilema. Naime, ako se dozvoli promena namene, ona neminovno dovodi
do promene u fizičkoj strukturi, što neki stručnjaci smatraju neprihvatljivim, a
drugi pak neosporno prihvatljivim. Istorijske zgrade neretko imaju veće troškove
održavanja od najstarijih kulturnih spomenika koji su zaštićeni od direktnog ko-
rišćenja i često smešteni u kontrolisane klimatske uslove. Pitanje prenamene će
uvek biti preispitivano u odnosu na očuvanje autentičnosti i zahtev za smanjenje
troškova. Razmišljanja da objekti podignuti za praktičnu upotrebu treba da ostanu

1 Građanski rat u Iraku, Avganistanu i bivšim jugoslovenskim republikama, ne podra-
zumevajući Prvi i Drugi svetski rat