Page 249 - Zbornik 39

39/2016 REVITALIZACIJA GRADITELJSKOG NASLEĐA.. 249

baština očuvati zabranama za njihove korisnike koji je stavljaju „ pod stakleno
zvono“, pa korisnici, usled nedostatka sredstava, mogu samo da gledaju njeno
propadanje. S obzirom da su spomenici uvek nečija imovina koju želimo očuvati
zbog njihove spomeničke vrednosti, logično je pretpostaviti da je za očuvanje
spomeničkih vrednosti neophodno očuvati ekonomsku vrednost spomenika (An-
tolović, 1998). Usled nemogućnosti vlasnika spomenika da slobodno raspolažu
svojom imovinom, na tržištu često dolazi do pada vrednosti nekretnina, koju bi
društvo trebalo da nadoknadi vlasnicima kako bismo ove objekte sačuvali za bu-
duće generacije.
Sa očekivanim preuzimanjem obaveze finansiranja zaštite nasleđa u Srbiji
u budućnosti, glavni razlog zabrinutosti očuvanja graditeljskog nasleđa može da
bude u postojećem modelu finansiranja koji postoji u većem delu Evrope. Iz tog
razloga je neophodno poboljšati upravljanje graditeljskim nasleđem u budućno-
sti kako bi se sprečila postojeća finansijska neadekvatnost. Uvođenje obaveznih
finansijskih subvencija za objekte koji su označeni kao spomenici kulture zahte-
va identifikovanje podsticaja i kapaciteta među postojećim finansijerima, prona-
laženje novih načina finansiranja sa mogućnošću smanjenja postojećih troškova
održavanja.
Zaštita i upravljanje graditeljskim nasleđem su, u značajnoj meri, proučeni
u literaturi. Međunarodne organizacije, državne i lokalne vlasti, nevladine organi-
zacije i širok spektar privatnih i javnih donatora uključeni su u očuvanje nasleđa
i upravljanje njime. Više puta je diskutovano o prirodi konzervacije i njenoj vezi
sa urbanim razvojem, sektorom turizma i kreativnim industrijama. Međutim, bez
obzira na ugao gledanja, upravljanje objektima koji predstavljaju nasleđe, kao i
njihova zaštita, zahtevaju određena sredstva, tako da je neophodno proučiti inve-
sticione potrebe i pitanje finansiranja. Na taj način dolazimo do ključnog pitanja
u radu – kako pronaći ekonomski održiv model finansiranja baštine koji će od-
govoriti na današnje izazove kako ne bi došlo do nestanka značajnih spomenika
kulture? Ovaj rad je fokusiran na sadašnjost, ali i na unapređenje finansiranja u
budućnosti kroz mogućnost smanjenja troškova.
Cilj ovog rada je da predloži vrednosno stabilan finansijski model, sa name-
rom poboljšanja ekonomskog upravljanja graditeljskim nasleđem u budućnosti.

Izazovi sadašnjeg načina finansiranja

Jedan od razloga za neophodnost promene postojećeg finansijskog okruže-
nja u Evropi – ali izvesno i u ostatku sveta – kada je potrebno investirati u očuva-
nje graditeljskog nasleđa, jeste ograničenost dostupnih fondova, bili oni državni
ili privatni.
Iako se mnogi bave očuvanjem nasleđa sa različitih aspekata – od zaštite
objekata, oživljavanja grada, podsticanja zapošljavanja do unapređenja životne
sredine – postoji značajna fragmentacija među igračima. Delovanje mnogih orga-