Page 255 - Zbornik 39

39/2016 REVITALIZACIJA GRADITELJSKOG NASLEĐA.. 255

Veneciji koji su locirani u jedinstvenom urbanom okruženju, do mesta u Srbiji gde
su se odigrale važne istorijske bitke (Thorsby, 2010).
Razlike između ekonomske i kulturne vrednosti stvaraju nedoumice u
procesu vrednovanja nasleđa. Sa jedne strane su skoro ograničeni principi eko-
nomske procene, dok, sa druge strane, kulturna vrednost odbija da bude precizna,
objektivna i primenjiva. Dva tumačenja vuku u različitim pravcima, stvarajući ne-
izvesno okruženje po kulturna dobra. Glavno pitanje u politici kulturne zaštite je
koju vrednost računati u donošenju odluka koje se odnose na produkciju, širenje i
korišćenje kulturnih dobara.

Ekonomske vrednosti Kulturne vrednosti

U Upotrebna vrednost E Estetska vrednost
PV Pasivna vrednost R Religijska (duhovna) vrednost
SU Sveukupna vrednost D Društvena vrednost
N Nominalna vrednost I Istorijska vrednost
S Simbolička vrednost
A Vrednost autentičnosti
L Lokacijska vrednost

Tabela 1. Vrste vrednosti graditeljskog nasleđa (prilagodio autor)

Ingela Palsson Skarin je iz praktičnih razloga razvila multikriterijumski
metod kao vrednosni koncept koji će klasifikovati različite objekte. Izazov kod
ovog modela je u tome što bi trebalo da bude dovoljno širok i vrednosno inkluzi-
van kako bi obuhvatio različite kategorije objekata, od crkve i hrama do objekata
narodnog graditeljstva. Bilo je potrebno da bude nezavisan od trenutne pravne
zaštite objekta i da ima logičan pristup kako bi se omogućilo poređenje lokacija
i prikaz promena vrednosti za svaku zgradu tokom vremena. Jedan od zahteva je
bio da se strukturna analiza i istorijska progresija mogu prikazati grafički.