Page 252 - Zbornik 39

252 Esad Muminović, Amela Kučević 39/2016

zamrznuti u vremenu da bi sačuvali svoju vrednost manje su razumljiva sa finan-
sijskog aspekta, jer pod uticajem vremena i uključenih aktera, izgrađeno nasleđe
definiše razne ciljeve očuvanja u skladu sa datim okolnostima (Skarin, 2011).

Definicija vrednovanja nasleđa, veza između valorizacije nasleđa i spo-
ljašnjih uslova

Da bismo bolje definisali mehanizme finansiranja, pre svega je neophodno
detaljnije objasniti sam pojam vrednosti. Definicija vrednosti je opširna i general-
no primenjiva u mnogim disciplinama. Posebna karakteristika kulturnog kapitala
je da poseduje dve suštinski razliičite vrste vrednosti, ekonomsku i kulturnu. Kada
se govori o ekonomskoj vrednosti, treba reći da je u prošlosti vrednost dobara
uvek određivana na tržištu, kroz procese razmene. Ovde je neophodno napraviti
razliku između privatnih i javnih dobara. Vlasnik određenog kulturnog dobra, bio
on individua ili firma, u potpunosti prisvaja benefite od korišćenja dobra. Procena
vrednosti korišćenja se ogleda u ceni koju ljudi plaćaju kada posećuju pojedine
kulturne objekte. Za razliku od privatnih, benefite korišćenja javnih dobara ima
cela zajednica. Ekonomisti javne objekte opisuju kao neisključiva dobra, jer se
nikom ne može zabraniti korišćenja tih dobara, i nerivalska dobra, jer korišćenje
jednog dobra ne umanjuje vrednost drugog. Javna dobra su klasifikovana kao ne-
tržišna, jer ne postoji tržište na kome prava nad objektom mogu biti razmenjena.
Njihova vrednost je izvan konvencionalnih procesa na tržištu. Vrednost javnih
dobara za koja ne postoji tržište mogla bi se izmeriti „spremnošću individue da
plati“ za te benefite npr. doniranjem u specifične fondove ili kroz namensko pove-
ćana poreza (Thorsby, 2010). Dakle, kada se govori o ekonomskoj vrednosti ba-
štine, onda se misli na onu vrstu vrednosti koju pojedinci prepoznaju i za koju su
spremni da plate na jedan ili drugi način. Kulturna vrednost je u ovom kontekstu
izražena multidimenzionalnim konceptom koji odražava estetske, simboličke, du-
hovne ili istorijske kvalitete koji proističu iz svake stavke posebno. Ovi kvaliteti
direktno utiču na našu individualnu procenu vrednosti i od toga koliko utiču zavisi
ekonomska procena dobra.
Jedna od tema ovog rada jeste rasvetljavanje metodologije za tačnu proce-
nu spremnosti pojedinca da plati, kroz analizu metode vrednovanja. Pre svega,
neophodno je shvatiti procenu ekonomskog vrednovanja graditeljskog nasleđa.
Generalno, postoje tri vrste ekonomske vrednosti u zavisnosti od toga da li kori-
snici imaju direktnu dobit kroz korišćenje objekta ili indirektnu korist od samog
postojanja dobra. Prva i jedna od osnovnih vrednosti svake zgrade jeste njena
upotrebna vrednost (U), jer je ona i glavni razlog zbog kojeg je objekat izgrađen.
Ova vrednost predstavlja meru kapaciteta objekta za korišćenje u svakodnevnoj
upotrebi. Ako je crkva u upotrebi, to je 100%, a ako se ona podeljeno koristi i
kao crkva i kao muzej, ovaj nivo upotrebne vrednosti se smanjuje za polovinu.
Jedna od najvećih pretnji po opstanak nasleđa danas jeste nekorišćenje objekata.