Page 254 - Zbornik 39

254 Esad Muminović, Amela Kučević 39/2016

nju ove vrednosti na komponente koje se sastoje od materijalnih i nematerijalnih
elemenata. Jedna od osnovnih karakteristika objekta, priznata od strane pojedinca
ili grupa bez obzira na kriterijume, koja prikazuje lepotu i harmoniju objekta,
jeste esteska vrednost (EV). Brojni su primeri gde estetski kvaliteti fasade ili
unutrašnjosti objekta podižu njegovu sveukupnu vrednost. Duhovna vrednost
(DV) nastaje iz činjenice da objekat može da pruži ljudima osećaj povezanosti
sa beskonačnim ili može da prenese versku poruku ili značenje određenih vera ili
ubeđenja. Primeri uključuju sve svetinje poput svetilišta, crkava, katedrala, dža-
mija i drugih objekata, kao i umetnička dela koja prikazuju religijske teme ili koja
u sekularnom smislu pomažu da se definiše priroda ljudskog postojanja. Socijalna
vrednost proističe iz definicije kulture kao zajedničke vrednosti i verovanja koja
povezuju određenu zajednicu ljudi. Nepokretna kulturna dobra prenose društvenu
vrednost tako što informišu ljude o prirodi samog društva ili tako što doprinose
društvenoj stabilnosti i koheziji u zajednici. Istorijska vrednost (IV) je svoj-
stvena svakom objektu koji predstavlja nasleđe i predstavlja najlakše primetnu
vrednosnu kulturnu komponentu. Njena glavna prednost je u tome što pomaže u
definisanju identiteta obezbeđivanjem povezanosti sa prošlošću kako bi se otkrilo
poreklo sadašnjosti. Ona obuhvata sve kvalitativne i kvantitativne karakteristike
koje mogu da potvrde vezu između izgrađenog nasleđa i prošlosti i zavisi od duha
vremena. Ruševine poput Partenona ili drugih drevnih nalazišta imaju najznačaj-
niju istorijsku vrednost, koja prevladava nad drugim. Bez obzira na stepen kon-
struktivne stabilnosti ili lošeg stanja usled atmosferskih uticaja, vreme nastanka
je važna činjenica vredna poštovanja. Simbolična vrednost se odnosi na način na
koji nasleđe može da prenese različite kulturne poruke, posebno one koje se odno-
se na kulturni identitet. Zgrade koje predstavljaju nasleđe često su bile povezane
sa političkim, verskim i društvenim događajima. Drevni spomenici su u savreme-
nom društvu poštovani iz različitih razloga, bez obzira na njihovu namenu danas.
Ako uzmemo za primer Partenon, možemo reći da je kroz svoju istoriju imao če-
tiri potpuno različita oblika – bio je hram, crkva, džamija, da bi danas postao mu-
zejski eksponat. Sposobnost objekta da pobudi nacionalna osećanja čini da simbo-
lična vrednost nekada može da ugrozi postojanje istorijske zgrade u ekstremnim
i negativnim izlaganjima, koja mogu postati slučaj u političkim sukobima. Čak i
rušenje Svetskog trgovinskog centra predstavlja napad na simboličnu vrednost.
Vrednost autentičnosti je vezana za činjenicu da su određeni objekti stvarni,
jedinstveni i neponovljivi. Prateća karakteristika je integritet, što znači da objekti
nisu promenjeni, prepravljani ili uništeni. Prilikom premeštanja nekog objekta
na drugu lokaciju, on više nema vrednost originala, već poseduje samo vrednosti
replike. Lokaciona vrednost raste kada se mestima na kojima se nalaze objekti
nasleđa pridoda kulturni značaj. Ova vrednost je naročito izražena kada je jedan
objekat u blizini drugoga, kao što je slučaj u istorijskim ambijentalnim celinama.
Lokacijsku vrednost poseduju mesta na kojima su se odigrali događaji značajni za
istoriju čovečanstva. Brojni primeri se mogu navesti – od pojedinačnih objekata u