Page 181 - Zbornik 39

39/2016 ГРАЂА СА ЕТНОГРАФСКИХ ТЕРЕНСКИХ .. 181

Тек сада у Србији почиње да се размишља о дигиталном систему који
ће омогућити депоновање грађе из различитих хуманистичких дисциплина,
укључујући и етнологију. Формирање базе података ове врсте требало би да
6
омогући не само излазак из личних граница читања прикупљене теренске,
архивске и друге грађе, него и прелазак – и даље готово недирнутих –
дисциплинарних граница, које у значајној мери ограничавају разумевање и
прошлости и, нарочито, садашњости српског друштва и културе.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Бјеладиновић-Јергић, Јасна. 2001. “Етнографски музеј у Београду 1901-
2001 (1844)”. У: Јасна Бјеладиновић-Јергић (ур.), Зборник Етнографског
музеја у Београду 1901-2001, стр. 6-55. Београд: Етнографски музеј у
Београду.
2. Đaković, Branko. 2006. “Etnološka kartografija”. Studia ethnologica Croatica
18, str. 65-70. Zagreb.
3. Гавриловић, Љиљана. 2007. Култура у излогу: ка новој музеологији.
Посебна издања, књ. 60. Београд: Етнографски институт САНУ.
4. Гавриловић, Љиљана. 2009. “О политикама, теренском раду, сећањима
и етнографијама”. Новопазарски зборник 32, стр. 127-142: Нови Пазар:
Музеј Рас.
5. Ковачевић, Иван. 2005. “Из етнологије у антропологију (Српска
етнологија у последње три деценије 1975-2005.)”. У: Љиљана
Гавриловић (ур.), Етнологија и антропологија: стање и перспективе,
Зборник 21, стр. 11-20. Београд: Етнографски институт САНУ.
6. Ковачевић, Иван. 2008. “Однос државе према хуманистичким наукама у
Србији почетком XXI века: Цитатометрија као покушај убиства српске
антропологије”. Етноантрополошки проблеми н.с. 3 (2), 27-43.
7. Milenković, Miloš. 2008. “Odeljenje za etnologiju i antropologiju
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu”. Eтнолошке свеске 12,
(н.с.) 1, стр. 202-206. Београд.
8. Николић, Десанка. 1997. “Теренска истраживања” у: Никола Пантелић
(ур.), Споменица Етнографског института 1947-1997, стр. 31-40.
Београд: Етнографски институт САНУ.

6 Један од интердисциплинарних пројеката Министарства за науку и технологију
Србије у пројектном периоду 2011-2014. године (који траје и даље) имао је за циљ управо
формирање овакве базе података, али су његови домети веома ограничени, пре свега због
сцијентометријских мерила за вредновање рада истраживача (cf. Ковачевић 2008), који нису
препознавали рад ове врсте.