Page 177 - Zbornik 39

Љиљана Гавриловић УДК 930.25:39(497.11)
Етнографски институт САНУ,
Београд

ГРАЂА СА ЕТНОГРАФСКИХ ТЕРЕНСКИХ
ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ – НЕПОВРАТНО ИЗГУБЉЕНА

Сажетак: У тексту се разматра недостатак архивирања грађе
са теренских и других етнографских истраживања у Србији, од
успостављања етнологије као дисциплине до данас; разматрају се,
даље, разлози такве праксе и њене последице, те концепт „ауторства“
над грађом, интереси финансијера и искључивање грађе настале у
оквиру етнографских истраживања из оквира заштите културног
наслеђа.

Кључне речи: етнологија, теренска истраживања, Србија, архив

Етнографска истраживања у Србији институционално трају већ више од
сто година. Наиме, Етнолошки семинар на Филозофском факултету основан је
1906. године; Етнографски музеј самостално постоји од 1901, а Етнографски
институт САНУ од 1947. године. Све ове институције су као један од циљева
свог постојања имале, у складу са променом епистемолошких и друштвено-
политичких захтева времена, на различите начине дефинисана етнографска
истраживања, чији су резултати били објављивани у монографијама или у
периодичним публикацијама (Николић 1997, Бјеладиновић Јергић 2001:
34–38, Миленковић 2008). Најстарија публикација у којој су објављивани
резултати етнографских истраживања jeсте Српски етнографски зборник,
који је почео да излази још 1894. године.
Међутим, током више од једног века дугог институционалног
прикупљања података, у Србији ни до данас није решено питање шта се дешава
са грађом која настаје као резултат тих истраживања. Од шездесетих година
20. века, када су интензивирана тимска теренска истраживања појединих
географских области, постојала је пракса депоновања сакупљене грађе (на
фишама: папирима ½А4 формата, систематизована по темама и локацијама).
Та пракса је прекинута почетком осамдесетих година 20. века првенствено
због тога што није био осмишљен начин на који би се депонована грађа
организовала и чувала нити шта би се са њом могло даље радити, нарочито
после објављивања резултата истраживања. Једина грађа са теренских
истраживања која је систематизована и која се до данас чува на једном месту