Page 81 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 РЕКОНСТРУКЦИЈА ОСМАНСКОГ НАСЛЕЂА У 21. ВЕКУ 83

убрзо добио своја камена коначишта — каравансараје и ханове и покриве-
не тржнице — безистане. Нескромни Челебија написао је да у 17. веку у
Новом Пазару: „И ханова има много. Истичу се: Франачки хан, Сарајевски
хан, Ужички хан; Чорбаџијин хан је безистан вароши. У њему се за бес-
цење добива сва индиска, арапска и персиска роба“. Несумњиво је да је
17
у Нови Пазар роба стизала караванима из удаљених градова, али су исто
тако у њему живели и радили трговци различитих вера. Јефтина цена егзо-
тичне робе указује и на то да је град био економски стабилан. У његовим
тржницама функционисао је читав један микрокосмос интеракције разли-
читих култура вођених првенствено интересом за добром зарадом. У граду
је постојала организована заједница успешних дубровачких, а вероватно и
јеврејских трговаца.
Да ли је онда и овај сегмент баштине резервисан за само једну културу
и друштво или се ипак ради о знатно сложенијем феномену? Мишљења смо
да је период османске владавине на овим просторима још увек недовољно
истражена тема и да је посебно запостављена адекватна презентација истог.

Један случај реконструкције османског наслеђа

У овом делу рада желимо да се фокусирамо на могућности које нуди
савремена технологија у циљу реконструкције и презентације материјално
недоступног и занемареног наслеђа. У питању је пројекат дигиталне рекон-
струкције каравансараја са безистаном Мехмед-паше Соколовића у Београду.
Ове задужбине велики везир изградио је у трговачкој Дугој чаршији вароши,
данашњој улици Цара Душана између 1571–1574. године, али је градња оста-
лих објеката вакуфа трајала вероватно до краја те деценије. До данашњих
18
дана на овом локалитету није остало материјалних сведочанстава о његовом
постојању, а модерни стамбени објекти онемогућавају даља археолошка ис-
траживања и презентацију in situ. Комплекс је имао знатног утицаја на развој
трговине у Београду током 16. и 17. века. Вековима вршећи функцију центра
културне интеракције, његов локалитет има карактеристике хетеротопије и
једна је од музеалија Београда као музеја. Будући да предмет није доступан у
материјалној форми приступило се креирању виртуелне музеалије засноване
на изучавању постојеће документације и аналогија. У ту сврху у рад су инте-
грисане музеолошке теорије Иве Мароевића и Бернар Делоша које подржавају
увођење замена за музејске предмете ради њихове даље презентације. 19

17 Čelebija, Putopis, 13.
18 У Београду је сачувана само чесма Мехмед-паше Соколовића на Калемегдану, а Челебија
је записао да је саградио и један хамам, као и себиљ у Дугој чаршији. Наведено дело, 99,
102.
19 Maroević, Uvod u muzeologiju, 155–158; Deloš, Virtuelni muzej, 158–174.