Page 79 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 РЕКОНСТРУКЦИЈА ОСМАНСКОГ НАСЛЕЂА У 21. ВЕКУ 81

тет дефинисао је хетеротопије. Овим проблемом бавио се почетком 20. века
и Алојз Ригл када је споменике анализирао као намерне и ненамерне. Према
7
Ригловом тумачењу намерни споменици су они које једно друштво гради
само себи, а ненамерне споменике наслеђује при чему заправо ти споменици
чине његов објективни одраз. Стога, како и сам Фуко тврди, вероватно не
8
постоји ниједна култура у свету која није сачињена од хетеротопија. Ипак,
9
у пракси није једноставно уочавање разлика између утопије и хетеротопије,
због чега би било пожељно да се ови феномени упоредо критички разматра-
ју. Можда се управо у томе крију одговори који воде ка даљем разумевања
концепта баштине?

О хетеротопијама — Eski и Yeni Pazar

Данашњи Нови Пазар представља град са слојевитим културним за-
вештањем. Средњовековне хришћанске цркве красе визуру града и његову
околину заједно са османским споменицима. Ипак се питамо да ли високи
меморијски капацитет града у одређеном тренутку може да постане и његов
терет? Уколико сагледамо познатије примере сучељавања значења хетеро-
топијских локалитета попут можда најконтраверзнијег фамозне Куполе на
стени у Јерусалиму (према традицији и Соломоновог храма), закључујемо да
је магнетно деловање хетеротопије својеврсна константа. И Јевреји и мусли-
мани и даље желе да на истом локалитету истакну своје идентитетске рефе-
ренце. Исламска пракса да се џамије граде на локацијама старијих храмова,
као и да се цркве преобраћају у џамије није преседан у историји. Познато је
да су хришћани своје цркве градили на местима античких светилишта и да
су исте преобраћали у цркве (попут Партенона), али никада тај процес није
био толико рапидан и упадљив као у време ширења ислама. Поновно устрој-
ство светилишта једна је од кључних категорија наслеђивања хетеротопија
и усложњавања њиховог значења. Црква св. Петра и Павла у Новом Пазару
саграђена је на темељима старије грађевине, као и Алтун-алем џамија. Не-
10
кадашња Гази Иса-бегова џамија је заправо била црква, јер за њу Челебија у
своме Путопису (Seyahatname) каже да је она стара „Фетхија“. Овај податак
11
нам говори да се ради о првој цркви која је преобраћена у исламску богомо-
љу у тек освојеном граду и да је на том месту постојало старије хришћанско

7 Alois Riegl, „Moderni kult spomenika, njegova bit, njegov postanak“, u: Anatomija povjesnog
spomenika, Marko Špikić (prir.), (Zagreb: Institut za povijest umjetnosti, 2006), 351.
8 Наведено дело.
9 Fuko, 1926–1984–2004 hrestomatija, 32.
10 Андреј Андрејевић, „Претварање цркава у џамије“, Зборник за ликовне уметности 12,
(1976), 103–104.
11 Evlija Čelebija, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod, uvod i komentar Hazim
Šabanović, (Sarajevo: Svjetlost, 1967), 12.