Page 80 - Novopazarski Zbornik 36

82 Владимир Божиновић НЗ 36/2013

насеље. Стога су засигурно и други затечени објекти преправљени да би слу-
жили одређеним наменама у османском шехеру. Са становишта постојања
хетеротопија уколико једна култура наследи другу на одређеној територији,
она допуњује њен баштенски код, а не супротно. Чак је и Алојз Ригл донекле
расправљао о овом проблему када је дефинисао карактеристике старосне
вредности споменика. Након рушења једног објекта и изградње другог на
12
13
његовом месту, усложњава се споменичко значење локалитета. Не забора-
вимо Катрмера де Кенсија који се први залагао за теорију да је и сама земља
део музеја, концепт који је данас опште прихваћен. 14
Да ли Сопоћани и Алтун-алем џамија онда могу да буду схваћени као
саставни део истог наслеђа? Ради се наиме о проблему који је Фуко дефини-
сао као идеализацију хетеротопије, а Ригл као намерну комеморативну вред-
ност споменика. Концепт „златног доба“ у историји једног народа заснован
15
на идеализацији хетеротопије директно је манифестован и на „тренутно ту-
мачење“ значењског слоја самог споменика. Селективна меморија дозвоља-
ва да се избаце сви непожељни садржаји из истог Pugin J на тзв. сметлиште
историје. Примера ради фреске у цркви св. Тројице у манастиру Сопоћани
спадају у сам врх историје уметности из доба ренесансе Палеолога. Аргу-
мент који знатно иде у прилог идеализацији хетеротопије и самим тим кон-
струкцији субјективног националног идентитета друштва које је „тренутно
поседује“. Међутим, не заборавимо да су уметници заслужни за извођење
ових фресака дошли из Цариграда који су тада освојили Латини. Исто су
тако и монументални османски споменици на Балкану најчешће дело мај-
стора са приморја — вештих католичких каменорезаца. Занимљив пример
истицања намерне комеморативне вредности јесте случај скорије изградње
новопазарског себиља. Саграђен по узору на славни сарајевски себиљ он
16
носи јасне идентитетске атрибуте актуализовањем поруке „пожељног“ пе-
риода историје.
Изгледа да адекватно тумачење појма баштине ипак требамо да тра-
жимо у танким нитима комплексне интеракције људи, времена и простора.
Нови Пазар је због свог повољног географског положаја вековима
уживао престижну титулу трговачког центра. У периоду Османског царства
развио се у шехер, сјајни дијамант на султановом турбану, град могућности
за све оне који од овог света желе да начине боље место за живот. Град је

12 Riegl, Moderni kult spomenika, 371–377.
13 Наведено дело.
14 Bernar Deloš, Virtuelni muzej: ka etici novih slika, (Beograd: Narodni muzej — Clio, 2006),
143–144.
15 Fuko, 1926–1984–2004 hrestomatija, 34; Riegl, Moderni kult spomenika, 385–410.
16 Милан Попадић, „Новопазарски себиљ: понављање и разлика“, Новопазарски зборник
33, (2010): 193–207.