Page 230 - Novopazarski Zbornik 36
P. 230

236                   Sabahudin Coković, Alisa Coković          НЗ 36/2013

                      Onaj ko učini krivično delo u povratu kazniće se novčanom kaznom u
               visini od 150 do 300 minimalnih mesečnih zarada, popravnim radom od dve do tri
               godine, ili zatvorskom kaznom do tri godine.
                      Ko utaji porez ili drugu vrstu plaćanja u visokom iznosu, kazniće se nov-
               čanom kaznom u visini od 300 do 600 minimalnih mesečnih zarada, ili zatvor-
               skom kaznom od tri do pet godina.
                      Objekt radnje izvršenja ovog krivičnog dela jesu porezi, carine i druge
               propisane dažbine.
                      Ukoliko učinilac izmiri svoje obaveze prema državi, plaćanjem poreza,
               carina i drugih propisanih dažbina, može se osloboditi kažnjavanja.

                      ZAKLJUČAK

                      Utaja poreza je gorući problem koji pogađa sve moderne države i sve
               pravne sisteme. Činjenica je da niko ne voli da plaća poreze i zato se traže razni
               načini da se porezi izbegnu ili pak umanje. O štetnosti ove negativne društvene
               pojave suvišno je govoriti.
                      Države  na  razne  načine  inkriminišu  neplaćanje  poreza  odnosno  utaju
               poreza, pa tako imamo slučajeve da se u pojedinim krivičnim zakonodavstvima
               propisuje po jedno krivično delo, a u nekim po dva i više krivičnih dela, takođe
               se primećuje blaže odnosno strožije propisivanje krivičnih sankcija za učinioce
               krivičnog dela „poreska utaja“.
                      Krivično delo u vezi sa utajom poreza Krivični zakonik Albanije pro-
               pisuje članom 181. pod nazivom „neplaćanje poreza po odbitku“. Ova država u
               borbi protiv neplaćanja poreza propisuje sledeće vrste krivičnih sankcija: novčanu
               kaznu ili kaznu zatvora do tri godine.
                      Krivičnim zakonikom Republike Hrvatske, članom 256. inkriminisano je
               krivično delo pod nazivom „utaja poreza ili carine“. Zakonodavac za ovo krivično
               delo propisuje kaznu zatvora od šest meseci do deset godina, što nas navodi na
               konstataciju da je ova država, u odnosu na prethodno navedenu državu strožija u
               pogledu zaprećenih krivičnih sankcija učiniocima ovih krivičnih dela.
                      Uzbekistanski zakonodavac takođe propisuje jedno krivično delo u vezi
               sa utajom poreza i to pod nazivom „utaja poreza i drugih vrsta plaćanja“. Predvi-
               đene sankcije za učinioce ovog krivičnog dela su: novčana kazna u visini do 150
               do 600 minimalnih mesečnih zarada; hapšenje do šest meseci; popravni rad do tri
               godine, i kazna zatvora do pet godina. Za razliku od prethodno navedenih zakoni-
               ka, u krivičnom zakonodavstvu Uzbekistana predviđena je mogućnost oslobađa-
               nja od kažnjavanja, ukoliko učinilac izmiri svoje obaveze prema državi plaćanjem
               poreza, carina i drugih propisanih dažbina.
                      Za razliku od prethodno navedenih zakonika, Finski krivični zakonik je
               karakterističan po tome što propisuje tri krivična dela u vezi sa utajom poreza, i to:
               1) „poreska utaja“, 2) „teška utaja poreza“ i 3) „sitna utaja poreza“.
   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235