Page 204 - Novopazarski Zbornik 36
P. 204

210                           Emil Turković                     НЗ 36/2013

               njivati. Isto je važilo i kroz istorijski razvoj pravne regulative, pogotovo u ovom
               slučaju kada se pravno i normativno štiti jedna osobina, karakterističnost bliska za
               prava ljudi u svom najdubljem smislu, pravo na veroispovest i veroispovedanje.
               Različitost se jasno vidi kada neko na nju pokazuje, ali zaboravljamo ponekad da je
               to na kraju individua, i skup tih individua — zajednica, sa zajedničkim ciljem, da
               poštuje i bude poštovana i sa porukom da i heterogenost, u bilo kom svom obliku,
               predstavlja lepotu i snagu sama po sebi. Lepotu i snagu kojoj i mi treba da težimo.
               U ovom stručnom radu baziraćemo se na istorijski sled stvari, donošenje pravne
               regulative koja reguliše položaj Islamske zajednice u Srbiji i njenu pravno-isto-
               rijsku analizu kako se ona razvijala sa različitim državnim uređenjima i ciljevima
               zakonodavca u datom momentu. Ujedno, trudićemo se da zadržimo najveći mogu-
               ći stepen nepristrasnosti i objektivnosti jer jedino kroz zaobilaženje subjektivnih i
               niskih, izvornih pa i nagonskih opservacija možemo doći do zaključaka i rešenja
               koje će nam koristiti u budućnosti. Navodićemo se kroz upotrebu različitih metoda,
               od komparativne do analize i dedukcije, kako pravnih tako i drugih načela koja će
               baciti najviše svetla na razvoj zakona koji regulišu ovo jedinstveno pitanje. Na kraju
               je i neizbežno da ćemo se dotaći i kontemporernih stremljenja i aludiranja pa i op-
               terećenja da se donese jedan Zakon o Islamskoj zajednici u Srbiji u skladu sa našim
               očekivanjem dobijanja kandidature za članstvo u evropskoj porodici država. To će,
               nema sumnje, uticati i na naše savremene tvorce, koji su imperativno morali da kon-
               cipiraju takva pravna rešenja koja će biti u saglasju sa onim koji tvore tzv. međuna-
               rodno javno pravo EU, makar ona bila drugačija od onih koja bi najbolje odgovarala
               našem sadašnjem vremenu i pretpostavljenim ciljevima. U istom kontekstu se treba
               setiti istorijskih činjenica i toga da je Republika Srbija skoro oduvek morala da se
               privoli jednoj ili drugoj strani i da svoja rešenja adaptira savremenim kretanjima i
               shvatanjima, što je i jedan pozitivan korak prema emancipaciji naroda i društva,
               i zbog čega je naša država u vrhu kulturnih, umetničkih pa i naučnih dostignuća.
               Naš stručni rad će sadržati i kritičke opaske za pojedine zakone koji su regulisali
               ovo pitanje sa ciljem da što detaljnije uđemo u suštinu i korisnost zakona u datom
               vremenu i podneblju kao i njegove uspehe i uticaje na kasnija dešavanja. Pri tom,
               zbog limitirane slobode, nećemo se upuštati u ocenu njihove individualne vrednosti
               ili opravdanosti sa aspekta naših ciljeva u ovoj oblasti istorijsko-pravnog života.


                                PRVI KONTAKTI SLOVENA I ARAPA
                           I SAVINO ZAKONOPRAVILO IZ 1221. GODINE

                      Prvi kontakt Južnih Slovena sa Arapima i islamom kao novom religijom
               na našim prostorima desio se u 9. veku. Naučnik i istraživač Herman Dalmatinski
               (još znan i kao German Koruški ili Herman Sloven) početkom 12. veka podrobnije
               proučava arapski svet i istočnjačku kulturu i oduševljavaju ga njihova otkrića iz
               astronomije, medicine i drugih nauka, posebno matematike. On je čak, na nagovor
               Petra Prečasnog, preveo Kuran, svetu knjigu islama, na latinski jezik, nazvavši ga
   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209