Page 186 - Novopazarski Zbornik 36
P. 186
192 Jasmina Hamidović, Lejla Hamidović НЗ 36/2013
Međutim, bilo je važnije sprečiti da dođe do nove trudnoće jer tada u najvećem
broju slučajeva dolazi i do prestanka laktacije.
Stoga je bilo neophodno pronaći delotvorna kontraceptivna sredstva koja
bi dojilji omogućila da nastavi sa dojenjem, ali i sa normalnim seksualnim životom.
Kontraceptivna sredstva su bila poznata i korišćena u faraonskom Egiptu.
Kahun medicinski papirus VI navodi nekoliko preparata kojima se sprečavala
13
neželjena trudnoća. Jedan od njih je podrazumevao mešanje krokodilskog izmeta
i auyt paste, a drugi mešavinu meda i natrona. Većina sredstava je delovala na
14
principu tampona, odnosno fizičke prepreke. Pomenuti papirus savetuje i kako
proveriti plodnost žene:
„Staviti jednu glavicu luka na ženino telo (ili intimne delove) i ukoliko
se sutradan oseti zadah iz njenih usta i nozdrva rodiće dete, u suprotnom neće.“ 15
Papirus Ebers kao sredstvo kontracepcije preporučuje pamuk natopljen
mešavinom mlevenih urmi i trna akacije. Sredstvo je imalo spermicidni efekat
zbog mlečne kiseline. U Papirusu Berlin 3038. sačuvan je verovatno najstariji
16
poznati test za trudnoću.
„Staviti malo ječma ili nešto emera u dve platnene vrećice na koju žena
urinira svaki dan podjednako. Ako i ječam i emer niknu, rodiće. Ako samo ječam
proklija, biće dečak; ako proklija emer, biće devojčica. Ako ne proklija nijedno
seme žena neće roditi. Ginekolozi Selmar, Aschheim i Bernhard Zondek opisali
17
su 1926. godine svoju „reakciju“ kojom ženska mokraća sa sigurnošću 95% može
utvrditi začeće i to već u prva dva meseca.
Ta „reakcija“ se temelji na izlučivanju hormona iz prednjeg režnja hipofi-
ze, što je trudnicama izrazito važno. Asheim i Zondek nisu „reakciju“ isprobavali
na pšenici i ječmu, nego na miševima. Nisu pokušali proricati hoće li se roditi
dečak ili devojčica.
Ipak njihova teorija „reakcije“ bacila je svetlo na metodu koju su Egipćani
upotrebljavali nekoliko hiljada godina ranije, takođe na temelju ženske mokraće.
Godine 1933. Nemac Juius Manger iz Zavoda za farmakologiju u Wurzburgu za-
panjio je naučnu javnost otkrićem da je mokraća trudnica koje su kasnije rodile de-
čake zaista stimulisala rast pšenice, a mokraća onih koje su rodile devojčice ječma.
Ne sme se podleći zabludi da se naučna dostignuća današnjice ne mogu
temeljiti na dostignućima lekara sa Nila, ali se mora priznati da se u ranim kultura-
ma mogu naći mnoge medicinske spoznaje što se mora sa poštovanjem priznati.
13 Isto, 102.
14 P. Kahun VI 1, 6–7; natron — mešavina natrijum karbonata i sode bikarbone.
15 P. Kahun VI 1, 17–19.
16 P. Ebers 783–839 (nonvidi), prevod preuzet iz teksta Pregnancy and childbirth, novembar
2006, http://nefertiti.iwebland.com/timelinec/topics/medicine.htm (konsultovano 31. I 2007);
cf. H Harrauer, Gynakologie in Wiener Papyri, H. Froschauer, H. Harrauer (hrsgb.) Emanzipa-
tion am Nil, Wien, 2005, 91.
17 P. Kahun VI 1, 6–7; natron mešavina natrijum karbonata i sode bikarbone.