Page 186 - Novopazarski Zbornik 36
P. 186

192                  Jasmina Hamidović, Lejla Hamidović         НЗ 36/2013

               Međutim, bilo je važnije sprečiti da dođe do nove trudnoće jer tada u najvećem
               broju slučajeva dolazi i do prestanka laktacije.
                      Stoga je bilo neophodno pronaći delotvorna kontraceptivna sredstva koja
               bi dojilji omogućila da nastavi sa dojenjem, ali i sa normalnim seksualnim životom.
                      Kontraceptivna sredstva su bila poznata i korišćena u faraonskom Egiptu.
               Kahun medicinski papirus VI  navodi nekoliko preparata kojima se sprečavala
                                          13
               neželjena trudnoća. Jedan od njih je podrazumevao mešanje krokodilskog izmeta
               i auyt paste, a drugi mešavinu meda i natrona.  Većina sredstava je delovala na
                                                         14
               principu tampona, odnosno fizičke prepreke. Pomenuti papirus savetuje i kako
               proveriti plodnost žene:
                      „Staviti jednu glavicu luka na ženino telo (ili intimne delove) i ukoliko
               se sutradan oseti zadah iz njenih usta i nozdrva rodiće dete, u suprotnom neće.“ 15
                      Papirus Ebers kao sredstvo kontracepcije preporučuje pamuk natopljen
               mešavinom mlevenih urmi i trna akacije. Sredstvo je imalo spermicidni efekat
               zbog mlečne kiseline.  U Papirusu Berlin 3038. sačuvan je verovatno najstariji
                                   16
               poznati test za trudnoću.
                      „Staviti malo ječma ili nešto emera u dve platnene vrećice na koju žena
               urinira svaki dan podjednako. Ako i ječam i emer niknu, rodiće. Ako samo ječam
               proklija, biće dečak; ako proklija emer, biće devojčica. Ako ne proklija nijedno
               seme žena neće roditi.  Ginekolozi Selmar, Aschheim i Bernhard Zondek opisali
                                   17
               su 1926. godine svoju „reakciju“ kojom ženska mokraća sa sigurnošću 95% može
               utvrditi začeće i to već u prva dva meseca.
                      Ta „reakcija“ se temelji na izlučivanju hormona iz prednjeg režnja hipofi-
               ze, što je trudnicama izrazito važno. Asheim i Zondek nisu „reakciju“ isprobavali
               na pšenici i ječmu, nego na miševima. Nisu pokušali proricati hoće li se roditi
               dečak ili devojčica.
                      Ipak njihova teorija „reakcije“ bacila je svetlo na metodu koju su Egipćani
               upotrebljavali nekoliko hiljada godina ranije, takođe na temelju ženske mokraće.
               Godine 1933. Nemac Juius Manger iz Zavoda za farmakologiju u Wurzburgu za-
               panjio je naučnu javnost otkrićem da je mokraća trudnica koje su kasnije rodile de-
               čake zaista stimulisala rast pšenice, a mokraća onih koje su rodile devojčice ječma.
                      Ne sme se podleći zabludi da se naučna dostignuća današnjice ne mogu
               temeljiti na dostignućima lekara sa Nila, ali se mora priznati da se u ranim kultura-
               ma mogu naći mnoge medicinske spoznaje što se mora sa poštovanjem priznati.


               13  Isto, 102.
               14  P. Kahun VI 1, 6–7; natron — mešavina natrijum karbonata i sode bikarbone.
               15  P. Kahun VI 1, 17–19.
               16  P.  Ebers  783–839  (nonvidi),  prevod  preuzet  iz  teksta  Pregnancy  and  childbirth,  novembar
                   2006, http://nefertiti.iwebland.com/timelinec/topics/medicine.htm (konsultovano 31. I 2007);
                   cf. H Harrauer, Gynakologie in Wiener Papyri, H. Froschauer, H. Harrauer (hrsgb.) Emanzipa-
                   tion am Nil, Wien, 2005, 91.
               17  P. Kahun VI 1, 6–7; natron mešavina natrijum karbonata i sode bikarbone.
   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191