Page 183 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 KONTRACEPCIJA I TRUDNOĆA KROZ ISTORIJU I VREME 189

umirala bi napuštena. Staratelj porodice je imao apsolutnu vlast nad svim člano-
vima porodice bez obzira na starosnu dob. Ta vlast je podrazumevala prodaju,
progon, fizičku kaznu, ubistvo, tako da su to bile ovlasti posedovanja, a ne zaštite.
One nisu ukinute sve do usvajanja Justinijanovog zakona (565. godine),
po kojem ovlasti oca ne prelaze kazneno-odgojne mere. Pravnici starog Rima su
ograničavanja žena u građanskim pravima pravdali rečima „zbog prevrtljivosti
njihove pameti“. Justinijanov zakon pri sklapanju ugovora uslovljava pravnu i
poslovnu sposobnost. Govoreći o razvoju prava žene tokom istorije ne možemo
ne spomenuti neke odredbe iz zakona drugih naroda i religija. U Hamurabijevom
zakonodavstvu žena je ubrajana u stoku koju su posedovali. Ako bi neko ubio
nečiju ćerku, kazna je bila da ocu da svoju ćerku da je ubije ili zadrži u vlasništvu.
Kod Indijaca Manovim zakonodavstvom, žena nije imala pravo na samo-
stalnost u odnosu na oca supruga ili sina. Ona nije imala pravo čak ni posle smrti
svog muža. Bila je dužna umreti na dan smrti svog muža te da bude živa spaljena
na istoj lomači. Taj običaj je postojao sve do početka XVII veka kada je uz veliko
opiranje indijskog sveštenstva ukinut.
Kod Jevreja pojedine grupacije su ćerke doživljavali kao sluškinje. Uskra-
ćivano je pravo nasleđa u odnosu na brata. Ako bi nasleđe prešlo u vlasništvo
ćerke zbog nepostojanja muškog potomstva njoj ne bi bilo dopušteno da se uda za
pripadnike druge familije. Kod hrišćana Rimljani su imali veliki uticaj na položaj
žena. Propovedano je da je žena ljudsko biće stvorena samo da služi muškarcu.
Prezir žene i nepriznavanje njenih prava trajao je i tokom čitavog srednjeg veka.
Zakon Engleske sve do 1805. godine dozvoljavao je mužu da proda svoju supru-
gu, precizirajući cenu žene „šest funti“ — pola šilinga. Godine 1805. ukinut je
zakon koji zabranjuje muževima prodaju ili odricanje od supruge. 2
Žena kod Arapa u predislamskom periodu nije mogla ništa naslediti niti
je muž prema njoj imao ikakve obaveze. Nije bilo limitirano višeženstvo. Nije
postojao zakon kojim bi se sprečilo zlostavljanje žene niti je bio dopušten izbor
bračnog druga.
Arapski prvaci imali su pravo na izbor muževa ženskim osobama iz svog
plemena. U slučaju smrti muža ako posle njega ostanu deca koju je imao sa dru-
gom ženom najstariji sin je imao prednost da se oženi ženom svog oca, smatrajući
je nasledstvom poput ostale očeve imovine. Bili su sujeverni kada su u pitanju
ženska deca, čak su ih neka plemena žive zakopavali plašeći se sramote, dok su
druga plemena zajedno sa ženskom zakopavali i živu mušku decu plašeći se siro-
maštva. Dolaskom islama položaj žene se temeljito promenio kako u društvenom
tako i u pravnom smislu.
U zapadnom delu carstva Galen je bio veliki autoritet za ginekologiju.
Pored Soranovih saveta sačuvani su i delovi Mnesitovih spisa (lekar koji je radio

2 NN — Najvažnije izdanja su: O. Tekin, Soranus Gynecology, London, 1956; I. P. Burguiere,
D. Gourevich i Y. Malinas, Soranos d’ Ephese: Maladies des femes, Paris, 1988.