Page 189 - Novopazarski Zbornik 36

НЗ 36/2013 KONTRACEPCIJA I TRUDNOĆA KROZ ISTORIJU I VREME 195

jedno možemo zvati „abortiv“ a drugo „kontraceptiv“. Međutim, ova razlika nije
svugde naglašena i mnogi preparati se nalaze podjednako i među kontraceptivima i
među abortivnim sredstvima. Abortus je bio poznat kod Asiraca, Vavilonaca, Egip-
26
ćana i Grka. Metode su bile brojne: preterano skakanje i uzimanje raznih napi-
taka. Znali su i za hirurški abortus, ali je taj zahvat smatran izuzetno riskantnim. 27
Broj žena koje ne bi preživele bilo koju od navedenih intervencija je si-
gurno bio veliki. Pravno gledano, abortus nije bio kažnjiv u Grčkoj, a u Rimu bi
kazna bila izrečena ne zbog ubistva embriona, već zbog toga što je ocu oduzeto
pravo na dete. Može se pretpostaviti da su žene i muškarci isprobavali sve me-
28
tode u potrazi za najboljim.
Oskudnost podataka o kontracepciji verovatno treba pripisati i tome što ve-
ćina izvora beleži dela muškaraca, a po antičkom shvatanju kontracepcija je bila
ženska briga. Očigledno je da je za mnoge žene sprečavanje neželjene trudnoće bilo
važno, pre svega iz ekonomskih razloga. Sačuvani izvori o kontracepciji dopunjuju
sliku o svakodnevnom životu u rimskom Egiptu. Oni donose podatke o nivou me-
dicinske zaštite, kao i o mentalitetu grčkog i negrčkog stanovništva tog područja. 29
Svakom objektivnom istraživaču ovog pitanja jasno je kako žena, uprkos
različitosti naroda i civilizacija, nije dobila svoje pravo mesto sve do pojave sa-
vremenog društva pri čemu je dobila društveni status i pravnu zaštitu koju zaslu-
žuje svojom ulogom, prirodnim načinom života i pozicijom u društvu. Pre svega
zaštitom u periodu trudnoće, rađanja, dojenja.
O požrtvovanosti žene, iscrpljujućem radu govori se u pripovedanju Varo-
na: „Ilirske žene su se lako porađale. Kada bi došlo vreme porođaja, udaljile bi se
sa u polju, rodile bi bez ičije pomoći i odmah se vratile i nastavile sa radom, držeći
dete u naručju „kao da su ga našle a ne rodile.“ 30
Lakoća porođaja kojom su ilirske žene rađale decu, a koja je tako začudila
Rimljanina Varona, nije nikako bila specifična za Ilirke, jer su se sa istom lako-
ćom porađale žene u neurbaniziranim civilizacijama. Bila je zastupljena velika
smrtnost dece.
Carrlo Marchesetti, koji je iskopavao veliku nekropolu iz gvozdenog
doba kod Mosta na Soči (Santa Lucia) blizu Tolmina, nabrojao je čak 770 dečijih
skeleta. Slična situacija je i kasnije u rimskom dobu što je zabeleženo na nad-
31

26 Plin M; HN X, 32.
27 P. Vindob. G 323; cf H. Gestinger, Mittelungen aus der Papyrussammlung Erzherzog Rainer I
Griechische literarische Papyri I, Wien, 1932, 159–161.
28 U grčkom društvu neželjena deca su po rođenju izlagana tj. ostavljana na nekom mestu i pre-
puštena bilo smrti bilo životu roba.
29 Podaci su navedeni iz magistarske teze „Dojilje u rimskom Egiptu“ decembar 2006. Filozofski
fakultet — Beograd.
30 Ova dva slučaja identifikovao je Živko Mikić, Praistorijske lobanje iz grobova glasinačkog
područja.
31 M. Terenti Varronis, De re rustica, lib. I, 10.