Page 182 - Novopazarski Zbornik 36

188 Jasmina Hamidović, Lejla Hamidović НЗ 36/2013

grad Kahun bio je sagrađen 2200. godine pre n. e., a samo stotinu godina kasnije
razoren. Navedeni dokument potiče iz tog doba. U ovom medicinskom priručniku
na prvoj stranici nabrojano je sedamnaest medicinskih uputa koji počinju rečima:
„Lekovi za ženu koja boluje od...“ U Londonu je papirus analiziran i ispostavilo
se da se u njemu pominju samo ženske bolesti. Ušao je u istoriju medicine kao gi-
nekološki Kahunski papirus. Pominju se uobičajene poteškoće sa mokrenjem koje
prate trudnoću, oboljenje nogu, upale vena. U škrtom opisu oboljenja materice
pominje se „miris po pečenki“. Današnji stručnjaci smatraju da bi se moglo odno-
siti na rak materice. Trideset godina kasnije nakon Kahunskog papirusa pojavio
se Smithov papirus, a deset godina kasnije i Ebersov sa novim evaluacijama što
je znatno doprinelo zaokruživanju slike o staroegipatskoj ginekologiji. Lekari tog
doba su se iscrpno bavili slabostima i bolestima ženskog tela.
Dobro su opisali krvarenja, neredovne menstruacije, tumore, upale žen-
skih polnih organa, dojki, promene položaja materice koju je „valjalo vratiti na
svoje mesto“. I tu je bilo prisutno praznoverje i čarolije, besmisleni i nedelotvorni
recepti. Postojale su krive pretpostavke da se otvor materice nalazi odozgo.
„Vršci akacije“ (zidna slika iz groba Chumhotepa u Beni Hasanu, „usit-
njeni sa datuljom i medom nanesu na pamuk i duboko unesu u tvoje krilo...“ gla-
silo je jedno od niza pravila, očito namenjeno začeću. Pre nekoliko hiljada godina
ustanovljeno je da akacija sadrži neku smolu koja natopljena u vodi daje mlečnu
kiselinu. Mnogi savremeni želei za sprečavanje začeća sadrže mlečnu kiselinu.
Spisi Sorana iz Efesa, grčkog lekara iz vremena Rajanove i Hadrijanove
vladavine, jedan su od najvrednijih izvora za rimsko poimanje trudnoće, gine-
koloških oboljenja, kontracepcije. Soran je u oko dvadeset svojih knjiga opisao
razne medicinske teme. Od njegovih spisa sačuvana su samo tri dela na grčkom
jeziku — o frakturama i o zavojima koji su verovatno delovi „Umeća hirurgije i
ginekologije“.
Soranova ginekologija se deli na četiri celine:
1. babice, ženska anatomija i začeće;
2. porođaj i nega novorođenčeta;
3. patologija i ishrana;
4. hirurgija i lekovi.
Soran je ostao veoma uticajan na grčkom istoku gde je sačuvan u delima
enciklopedista.
Ovaj period govori da žena nije sticala društveni status niti pravnu zaštitu
koju je zasluživala svojom veličanstvenom misijom materinstva.
Stari Rimljani nisu obavezivali oca da prihvati i brine o svom muškom ili
ženskom detetu, ili da ga priključi svojoj porodici. Običaj je bio da se novorođen-
če stavi ocu ispred nogu. Ako ga uzme i podigne bio bi znak da ga priznaje i želi u
svoju porodicu, u suprotnom, takvu bi decu ostavljali na javnim mestima ili unutar
hramova. Oni koji su želeli mogli su uzeti mušku decu, a ostala novorođenčad