Page 190 - Novopazarski Zbornik 36
P. 190

196                  Jasmina Hamidović, Lejla Hamidović         НЗ 36/2013

               grobnim spomenicima. U rimskom dobu prosečno trajanje života muškarca bilo
               39 godina, a žena 36 godina. Na Balkanu, muškarci su živeli prosečno 43,15 g. a
               žene 43,93. 32
                      Među problemima koji su odavno zanimali istoričare medicine je i pitanje
               porekla sifilisa. To je polna bolest koja se proširila na zapadu krajem 15. veka, a
               ni do danas nije iskorenjena, uprkos pronalasku penicilina i salvarsana. Bolest se
               pojavila 1493. u Barceloni, u Španiji, 1495. u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj. 1496.
               u Nizozemskoj i Grčkoj, 1497. u Engleskoj, 1499. u Rusiji. Istovremeno se poja-
               vila Indiji, Kini, Japanu. Očito su moreplovci prenosili tu bolest uz svoje slavne
               plovidbe. Put kojim se kretala zaraza sifilisa se tačno može pratiti. U Barceloni je
               takoreći stupila na evropsko tlo — s Kolumbovim mornarima na povratku s prvog
               putovanja u Srednju Ameriku. Svi tadašnji izveštaji se slažu u tome da su se mor-
               nari zarazili u Srednjoj Americi. Pojedini istoričari medicine smatraju da je sifilis
               u nekom drugom obliku vladao već ranije u Egiptu i Mesopotamiji. No, nije ipak
               postojao jednoglasan dokaz da je sifilis registrovan u pretkolumbovsko vreme.
               Zapadnomeksička glinena figura iz Weismanove zbirke svedoči o ovoj bolesti.
                      Ženska figura iz Nayrita, prekrivena čirevima prikazuje ženu obolelu od
               sifilisa (Antropološki muzej Mexico Cyti). Ženska figura takođe pronađena na
               meksičkom tlu prikazuje telo otvoren trbuh žene. Ko je otvorio telo žene? Ko je
               spasio dete ili pokušao da spasi? Ni na ovo pitanje nema odgovora. Jedino je si-
               gurno da to govori u prilog ranog plastičnog prikaza carskog reza (sl. 4).















                                                Slika 4.

                      Shvatanja o začeću su bila iskrivljena. Smatralo se da se muško seme
               meša sa ženskom menstrualnom krvlju što se, osim za „nečistih dana“, u ženskom
               telu nakuplja čekajući na muško seme, te da tako dolazi do začeća. Nisu jasno ni
               prikazivali matericu. U trbuhu žene nalazi se „dečija postelja“, u kojoj dete raste
               i kasnije s „vetrom“ bude proterano iz majčine utrobe. Nasuprot tome, u Susru-
               ta-samhiti prvi je put tačno opisana ženska karlica. Prema tim tekstovima, u 3.


               32  Carlo Marchesetti, Scavi nella necropoli di S. Lucia preso Tolmino, Bolettino del la Societa
                   adriatica di scienze naturali in Trieste, 15/1893, str. 137.
   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195