Page 136 - Novopazarski Zbornik 36
P. 136

140                           Nadžib Kočan                      НЗ 36/2013

               štva.  Većina stanovnika Bihora, kao i Hadrovići iz Vrbice, je bilo protiv reformi
                   68
               pa su došli u sukob sa Hasanom Hotom. U tom obračunu na Pešteri bilo je dosta
               mrtvih i ranjenih. Među poginulima je bio Ibrahim-aga Ganić, a među ranjenima
                                         69
               desetak Hadrovića iz Vrbice.  Posle ovog obračuna Hasan Hot pojačava repre-
               salije nad stanovništvom i svako jutro je na vešalima visio po jedan Pešterac ili
               Bihorac, a među obešenima su bili Hadrovići iz Bihora, Dupljaci iz Korita i jedan
               Kolašinac.  O stradanju neistomišljenika Hasana Hota potvrđuje i jedan izveštaj
                         70
               od 4. juna 1829. godine u kome piše „da je bihorsko-pešterski zabit Hasan Hot
               obesio u Suvom Dolu 20–30 ljudi“.  On je u neposrednoj blizini Kule od obeše-
                                               71
               nih napravio groblje, koje se i dan danas nalazi u Suvodolu. 72
                      Udruženim snagama Ganići, Hadrovići i Dupljaci zauzeli su Kulu u Su-
               vodolu, isterali Hasana Hota i sestrića mu Jusuf-agu, a za peštersko-bihorskog
               zabita postavljen je carski pristalica Ganić.  Posle toga dve zaraćene strane su se
                                                     73
               dogovorile 1831. godine da se Kula poruši, što je i urađeno oko 1832. godine. 74
                      Kada su početkom 1861. godine u Gornji Bihor upali Vasojevići pod ko-
               mandom Miljana Vukova stanovništvo je pretrpelo velike gubitke, zaplijenjeno je
               oko 1000 grla stoke, a u tim borbama je stradalo i selo Vrbica. 75
                      U Osmanskom carstvu, pa i Bihoru, spahije  jednog sandžaka su činili
                                                              76
               alaji, a na čelu alaja stajali alajbezi.  Za vreme uprave Hajdar-paše u Bihoru je
                                               77
               bilo alajbega, ali se javljaju i subaše,  kao komandanti pojedinih buljuka,  a ka-
                                                78
                                                                                79
               snije su dobili nazive i buljuk-baše.  Jedan od buljuk-baša koji se pominje u to
                                               80
               vreme je i Mehmed Hadrović iz Vrbice.  Iz plemena Hadrovića su bili poznati i
                                                   81
               bajraktari, koji su bajraktarstvo osvojili u ratovima i to su prenosili s kolena na
               koleno. 82
               68  Ејуп Мушовић, Нешто о Хотима на Пештери и Хасану Хоту, пештерско-бихорском заби-
                   ту, Историјски записи, Година XXVII, Књига XXXII, Свеска 3–4, Титоград, 1975, 542.
               69  Ејуп Мушовић, Тутин и околина.... 52.
               70  Ејуп Мушовић, Покрети Мустафа-паше Бушатлије против реформи султана Махмуда II,
                   Историјски записи, LXI, 1–2, Титоград, 1988. 46.
               71  Ејуп Мушовић, Тутин и околина... 52.
               72  Балшић  Радојко  —  Рале,  Хроника,  Живот  и  догађаји  људи  села  Буђева  и  Биоца  са
                   околином, Горњи Милановац, 2005, 22.
               73  Жарко Шћепановић, Ослободилачка борба Васојевића у вријеме игумана Мојсија Зече-
                   вића и војводе Миљана Вукова, Токови, Број 14, Иванград, 1977, 141.
               74  Заим Аземовић, Рожаје и околина, Рожајски зборник, I, Рожаје, 1982, 13.
               75  Salija Adrović, Gornji Bihor, Berane, 1995, 73.
               76  Spahija — posednik timara, spahiluka, Abdulah Škaljić, nav. delo, 570.
               77  Ajajbeg — zapovednik spahija u sandžaku, Abdulah Škaljić, nav. delo, 84.
               78  Subaša — vojni zapovednik, Amina Kupusović, Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604.
                   godine, sveska III, Sarajevo, 2000, 592.
               79  Buljuk — četa vojske, Abdulah Škaljić, nav. delo, 153.
               80  Buljukbaša, zapovednik jednog buljuka, Abdulah Škaljić, nav. delo, 153.
               81  Raif Hajdarpašić, Bosna i Bošnjaci Bihora, Sarajevo, 1997, 33.
               82  Isto.
   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141