Page 38 - Zbornik 27

NZ27/2003 DARDANCI U PREDRIMSKO DOBA 39

u ovim Agarenima krije ime anti~kih Agrijana, sa kojima se poklapa teri-
torija i wihova atribucija »inoplemenim«, po ~emu se mo`e zakqu~iti da
se radi o ostacima starog stanovni{tva, onima koji nisu primili hri-
{}anstvo i kao takvi opusto{ili su hri{}anski manastir. Ne bi bilo ne-
mogu}e da je to bio izraz revolta Agarena (Agrijana) na ~ijoj je (verovatno)
59
zemqi izgra|en manastir Sv. Georgi Gorgos.
Kad smo kod ovih Agarena, odn. Agrijana, trebalo bi se podsetiti na
podatak Agatarhida sa Knida koji ka`e da je kod Dardanaca bilo qudi ko-
ji su posedovali po hiqadu pa i vi{e robova — dula — koji su u miru obra-
|ivali zemqu, a u ratu obrazovali ~ete kojima je komandovao wihov gospo-
60
dar. Ne ulaze}i u komentar {ta ovi doulovi predstavqaju i kakav je wi-
61
hov status, izne}emo na{e mi{qewe da su ovi »robovi« u stvari pokore-
no stanovni{tvo regiona koje su Dardanci osvajali na teritoriji u prvom
redu Agrijana, a kasnije i drugih plemena i pretvorili ga u zavisno seqa-
{tvo. Me|utim, ne treba zaboraviti informacije anti~kih pisaca o veli-
kom broju zarobqenika koje su Dardanci u ratnim pohodima odvodili sa
62
sobom.
Na posledwem kongresu Saveza arheolo{kih dru{tava Jugoslavije
odr`anom na Bledu 1990. godine, Edi [ukriu prikazala je jednu mermernu
aru, na|enu u Pri{tini. Wen je sadr`aj veoma interesantan pa je zato na-
vodimo na ovom mestu. Na jednoj strani are ispisano je ime Dioskurides,
63
na drugoj je prikazano sunce, na tre}oj lavirint. Ime Dioskurides, kao i
predstava lavirinta bez sumwe su uticaji sa juga. Predstava sunca mora se
dovesti u vezu sa Peoncima i wihovom kultu sunca. Neposredna blizina
Peonaca svakako je na{la mesta u predstavi na ovoj ari. Ara je iz rimskog
vremena, ali predstave na woj moramo protuma~iti kao sirvivale sa~uvane
u svesti darodavca, ~ije je poreklo vezano za qude gr~kih imena, doseqeni-
ka sa Eubeje i Mende u ilirski Damastion, ~ije je prisustvo u municipiumu
64
D. D. kod So~anice posvedo~eno brojnim gr~kim imenima na natpisima.
Ovaj momenat nije svakida{wa pojava, te ga prema tome treba uvek imati na
umu pri razmatrawu problema o lokaciji Damastiona.

59 U nauci je dosta raspravqano o Agarenima. Pojedini nau~nici poistove}ivali su ih
sa Kumanima, drugi sa Pecenezima. Ova mi{qewa izneta su u radu M. Bo{kovskog,
(vidi prethodnu napomenu). Mislim da sam u svom radu pokazala da se Agareni, odn.
Agarjani, koje sre}emo u sredwovekovnim izvorima ne trebaju poistove}ivati sa Pe-
cenezima ili Kumanima, ve} da su to ostaci anti~kih Agrijana koji su se mestimi~no
zadr`ali u grupama na pojedinim prostorima koja su nastawivali jo{ u predrimsko
doba.
60 Athen. VI, p. 272 d = Agatarch. fr.17 J, prema: Papazoglu, Plemena, 369.
61 Idem.
62 Just. XXIX, 4, 5, prema: Papazoglu, Plemena, 118.
63 Nije mi poznato da li je ara u me|uvremenu objavqena.
64 E. ^er{kov, Municipium D. D. kod So~anice, 82.