Page 39 - Zbornik 27
P. 39
40 Dr Viktorija Sokolovska NZ27/2003
Konstatacije o kojima smo do sada govorili, proiza{le iz arheolo-
{kih istra`ivawa {ireg prostora, ne mogu se pripisati ni Autarijatima,
ni Tribalima, a kao {to verujem, ni Dardancima. Jer, kad bi to bilo tako,
ovakvu sliku pru`ali bi regioni i severnije od teritorije Agrijana, pro-
stori za koje sigurno znamo da su pripadali Autarijatima ili Tribalima.
Ove karakteristike agrijanskog prostora ~iju smo sliku stekli arhe-
olo{kim istra`ivawima, odnose se na klasi~no i helenisti~ko doba. [ta
nam mo`e arheologija re}i o prethodnom periodu, odn. o razvijenom gvozde-
nom dobu? Ve} smo pomenuli konstatacije D. Srejovi}a i R. Vasi}a, na{ih
uglednih istra`iva~a, da oblast Kosova, Ju`ne Morave i Skopski basen od
65
¤££ veka i kroz klasi~ni period predstavqa jednu kulturnu celinu.
Jedna pojava koju treba navesti na prvom mestu je prisustvo tzv. »ma-
kedonskih bronzi« otkrivenih na mnogim lokalitetima. Po~ev od Gorwe
Qubate na istoku, pa preko [irokog i Jaweva na Kosovu, zatim skupnog
nalaza kod Kumanova, Ore{ani i Brazda kod Skopqa i ve} davno poznato
otkri}e u Radawi u Isto~noj Makedoniji dali su {irok repertoar formi
66
bronzanih predmeta. Otkrivani su kao grobni sadr`aj. Ponekad, u nedo-
statku izvornih informacija, smatrani su ostavama. Wihovo datirawe iz-
vedeno je na osnovu otkri}a ovakvih predmeta ispod gr~kih hramova u ¤££
vek p. n. e. Ovi nalazi upore|uju se sa adekvatnim materijalom iz ju`nog
Povardarja. Kasnija iskopavawa velikih nekropola u Povardarju (Milci
i Paragon kod Gevgelije, Glos — Gr~i{te, Isar — Marvinci i Dedeli kod
Valandova), zatim Kr{lanski Gumewa kod Vinice u isto~noj Makedoniji,
obogatila su ovu vrstu nalaza do te mere da se mogu smatrati izvanrednim
67
otkri}em. Pored bogatog repertoara formi i interpretacije pojedinih
65 Vidi nap. 40 i 41.
66 I. Venedikov, Bargala, Raskopki i proucvanija 1, Sofija 1948, 84 i d.; N. Vuli}, Spo-
menik SAN 98, Beograd 1949, 271, Sl. 1; M. Gara{anin — D. Gara{anin, Arheolo{ka
iskopavawa u selu Radawu na lokalitetu Krivi Dol, Zbornik na [tipskiot Naroden
Muzej £, 1959, 9 i d. O »makedonskim bronzama« u arheolo{koj nauci postoji veliko in-
teresovawe. Upu}ujemo na: J. Bouzek, Graeco-Macedonian bronzes, Universita Karlova,
Praha 1973; Isti, Macedonian bronzes, Pamatky archeologicke LXV, Praha 1974; K. Kilian,
Trachtzubehor der Eisenzeit zwischen Agais, und Adria, Praechistorische Zeitschrift, Band 50,
Berlin — New York 1975; R. Vasi}, Bronze iz Titovog Velesa u muzeju Benaki, @iva An-
tika 24, Skopje 1974, 213 i d., D. Kora}evi}, Naod od hal{tatskoto vreme od Brazda kaj
Skopje, Maced. Acta Archaeol. 3, Prilep 1977, 57 i d.; R. Pa{i}, Bronzeni predmeti od
okolinata na Skopje, Maced. Acta Archaeol. 4, Prilep 1978, 59 i d.; Z. Georgiev, Nov hal-
statski naod od okolinata na Kumanovo, Maced. Acta Archaeol. 4, Prilep 1978, 69 i d.
67 Ova otkri}a izvr{ena su u okviru nau~nog projekta »Dolina Vardara u £ milenijumu
pre n. e.« kojim je rukovodila potpisana, kao i mr Radmila Pa{i}, arheolog, savetnik
u Muzeju Makedonije u Skopqu, Vidi: R. Pa{i}, Arheolo{ki istra`uvawa na lokali-
tetot Suva Reka kaj Gevgelija, Maced. Acta Archaeol. 3, Prilep 1977, 43 i d.; Ista, Ne-
kropola od postaroto `elezno vreme vo s. Dedeli kaj Valandovo, Zbornik na Arheolo-
{ki muzej vo Skopje, H–H£, 1983, 61 i d.
