Page 34 - Zbornik 27
P. 34

NZ27/2003         DARDANCI U PREDRIMSKO DOBA                         35


                         tvrdila visok stepen helenizacije. Na istoku, u perni{ko-radomirskom
                         regionu dominiralo je utvr|eno naseqe na brdu Krakra kod Pernika neda-
                         leko od Sofije. Arhitektonski objekti — bedemi i zgrade pokazuju jak me-
                         diteranski uticaj. Gra|eni su od precizno klesanih blokova u tehnici
                                               42
                         barbotina i anatiroze. Istu tehniku i preciznost u gra|ewu sre}emo na
                                                                                         43
                         nedavno otkrivenoj grobnici na Gradi{tu — Brazda kod Skopqa, kao i
                                                                                            44
                         na grobnici kod Tetova u kojoj je na|ena bronzana statueta Menade. Na
                         Gradi{tu — Brazda i na drugim lokalitetima u regionu Skopqa, izvesni
                         elementi ukazuju na bogatu arhitektonsku dekoraciju stambenih objekata, a
                         mo`da i svetili{ta. Import sa juga nije zanemaruju}i. Da pomenemo nad-
                         grobnu stelu ati~kog tipa iz Skopqa, kao i srebrni nakit i gvozdeni ma~
                                              45
                         sa @daneca u Skopqu. Prisustvo ati~ke keramike je upe~atqivo. Otkri-
                         vena je na svim lokalitetima — naseqima na prostoru koji smo definisa-
                                          46
                         li kao agrijanski. U ovo vreme odvijala se velika rudarska aktivnost. Na
                         svim peonskim naseqima u Povardarju, po~ev od Vardarskog Rida kod \ev-
                         |elije, pa preko Isara — Marvinci i Gradi{ta — Negotino, otkrivene su
                         kamene drobilice za rudu. Istovetni primerci na|eni su na Gradi{tu —
                         Brazda kod Skopqa, kao i na Kr{evici kod Vrawa, dakle na teritoriji
                         Agrijana. Drobilice istog tipa na|ene su na ostrvu Tasosu, u Olintu i na
                                                           47
                         drugim lokalitetima na jugu Gr~ke. Ovi nalazi pokazuju da je tehnologija
                         u eksploataciji rudnih le`i{ta prihva}ena sa juga, kao uostalom i kova-
                         we novca. Pored toga, va`no je naglasiti da je upravo na ovom prostoru
                         cirkulisao novac Damastiona. May je bio u pravu kada je Skopqe progla-
                         sio centrom komunikacija i `ari{tem damastionskog novca, ~ime je na-
                         pravio veliki korak ka sagledavawu odgovora na pitawe lokacije dama-
                         stionskih rudnika. Nedostajalo je jo{ malo da se do|e do pravog re{ewa,
                         ali ga je u tome spre~avalo uverewe da ovaj prostor pripada Dardancima i
                         da je isti prili~no udaqen od Egejskog mora i gr~kih uticaja koji je tako
                                                           48
                         o~igledan na damastionskom novcu. Pri tome se treba setiti da je od vre-
                         mena kada je May prou~avao damastionski novac, arheolo{kim istra`iva-
                         wima otkriveno mnogo novih podataka koji May-u nisu bili dostupni.



                         42  J. ^angova, Trakijsko seli{te ot £ hil. pr. n. e., Pernik £, Sofija 1981, 52 i d.
                         43  I. Mikul~i} — V. Sokolovska, Grobnica vo Brazda kaj Skopje, Maced. Acta Archaeol. ££,
                             Skopje 1990, 79 i d.
                         44  S. Radoj~i}, Menada iz Tetova, GSND H££, Skopqe 1933, 24, sl. 1, 2.
                         45  V. Sokolovska — R. Pa{i}, Eden grob od Zdanec, Zbornik Muzeja Makedonije, ¤£–¤££,
                             Skopje 1975, 231 i d.
                         46  I. Mikul~i} — M. Jovanovi}, Helenisti~ki oppidum iz Kr{evice kod Vrawa, Vrawski
                             glasnik, kw. £¤, Vrawe 1968, 37.
                         47  V. Sokolovska, Isar-Marvinci i Povardarjeto vo anti~ko vreme, Skopje 1986, 90, T. 38,
                             sl. 5–7.
                         48  May, op. cit. 19 id.
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39