Page 35 - Zbornik 27
P. 35

36                      Dr Viktorija Sokolovska                 NZ27/2003


                         Kao {to sam naglasila u navedenom radu, novac Damastiona, pored toga
                         {to je kori{}en za izvoz u obliku buqona, bio je u upotrebi kao plate`no
                                                                                          49
                         sredstvo i kao takvo cirkulisao je upravo na teritoriji Agrijana. Tom
                         prilikom poku{ala sam da poka`em da su Pelagija, Sarnoa i Daparija
                         agrijanski gradovi, a da su Nikarh, Simoni Diplaj agrijanski vladari i
                         da su izdavali novac u svoje ime, koriste}i pri tome usluge kovnice Dama-
                                                         50
                         stiona, koja im je bila na domaku. Sve ovo govori da se u ovom slu~aju radi
                         o jednoj civilizovanoj populaciji na vi{em stepenu kulturnog razvoja. A
                         ovo se ne mo`e re}i za Dardance, Autarijate ili Tribale. Na ovom mestu
                         treba naglasiti konstataciju do koje je May do{ao. »The wide area over
                         which coins of Damastion are found is remarkable; but the most significant fact is
                         that the district in which they are most common-from Stobi to Metochia-were eit-
                         her a part of or adjoining the Paeonian kingdom.« 51
                               Gore izneta zapa`awa o karakteru pojedinih oblasti o kojima je re~
                         govore dovoqno da je helenizacija uzela velikog maha i da je ovaj prostor
                         bio nastawen plemenima koji su odr`avali kontinuirani kontakt sa ju-
                         gom. S druge strane, prime}eno je da se pojava helenizacije me|u plemenima
                         u zale|u Egejskog mora, odn. unutra{wosti Balkana ne mo`e vezati za Dar-
                         dance. U tom smislu izre~ena je konstatacija da su Dardanci bili otporni
                         na helenizaciju. I pored toga, pojedini istra`iva~i poku{ali su da sve
                         pojave koje se odnose na kontakte sa jugom (import, opona{awe helenskih
                                                                                          52
                         uzora u arhitekturi i keramici) pripi{u helenizaciji Dardanaca.
                               Ovim pitawem bavila sam se u pomenutom radu. Istra`uju}i ~itav
                         problem do{la sam do konstatacije da su Dardanci zaista bili vrlo ot-
                         porni na helenizaciju. Mada im pripisujemo maloazijsko poreklo, kao
                         {to smatramo i za Agrijane i za Peonce, ovaj momenat nije bio presudan u
                         wihovom kulturnom razvoju. ^ak i wihovo susedstvo sa peonskim plemeni-
                         ma nije ih podstaklo da prihvate tekovine razvijenog juga. Ovu konstataci-
                         ju ne treba shvatiti bukvalno. Sigurno je bilo Dardanaca vi{eg stale`a
                         koji se nisu oduprli privla~nosti importa. Ali, dok se za teritoriju Peo-
                         naca, u koju ukqu~ujemo i Agrijane, mo`e re}i da su u svim domenima `ivo-
                         ta prihva}ena dostignu}a sa juga, o Dardancima i wihovoj teritoriji to se
                         ne mo`e re}i. Mo`da je najre~itija potvrda za ovu tvrdwu odsustvo heleni-
                         sti~kog materijala u svim regionima koji su pripadali Agrijanima, a koje
                         su kasnije osvojili Dardanci. Naime, kako se u nauci smatra, posle najezde
                         Kelta od 279. g. Dardanci se {ire u pravcu juga, severa i severoistoka. Ne-
                         zavisno od pouzdanijeg datuma, sigurno je da u prvim decenijama £££ veka


                         49  Ibid. 7.
                         50  Ibid. 189, 190.
                         51  Ibid. 12.
                         52  Vidi nap. 40; F. Papazoglu, Plemena, 392, nap. 77.
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40