Page 37 - Zbornik 27
P. 37
38 Dr Viktorija Sokolovska NZ27/2003
Dardanci zauzimaju zna~ajan deo teritorije zapadnih Agrijana. Upravo u
to vreme, pa i kasnije, na ovim prostorima nema helenisti~kog materijala,
u prvom redu keramike, koja uvek predstavqa osnovni indikator u kultur-
nom i hronolo{kom smislu. Ova okolnost pokazuje da su ovi prostori pre-
stali da komuniciraju sa ju`nim regionima, {to je u prethodnom periodu
intenzivno ~iweno. Drugim re~ima, teritorija koju su osvojili Dardanci
napravila je drasti~an prekid sa ju`nim susedima, odn. sa trgovinom iz
ovog pravca. Na svim lokalitetima gde su vr{ena iskopavawa u skop-
sko-kumanovskom regionu, u Kr{evici kod Vrawa i ju`nomoravskom regio-
53
nu, nema ni traga helenisti~kom materijalu. Dva fragmenta megarske kera-
54
mike iz Jo{ani~ke Bawe nisu dovoqna za ovakvu tvrdwu. Prema tome, gra-
ni~na linija izme|u Agrijana na istoku i Dardanaca na zapadu, pre vremena
Keltske najezde, odn. u klasi~no doba, mo`e biti planinski venac koji raz-
dvaja visoravan Pe}i, odn. Metohiju od Kosova Poqa, koju je Doma{evski sa
55
svoje strane smatrao granicom izme|u Dalmacije i Mezije. (karta 1) Jo{ je-
dan momenat je od posebnog zna~aja i na wega treba u ovom momentu ukazati.
[irewe Dardanaca ka severoistoku poklapa se sa prestankom rada damasti-
onske kovnice. Ako imamo prava {to smo za Damastion predlo`ili naseqe
municipiuma D. D. kod So~anice, nedaleko od Kosovske Mitrovice, koji se
nalazio na teritoriji ilirskih Autarijata, to bi zna~ilo da su rudnike
srebra na Kopaoniku u ovo isto vreme osvojili Dardanci, i tada je kovnica
56
prestala sa radom. Prema tome, i ovaj momenat ide u prilog mi{qewu da su
Dardanci bili otporni na helenizaciju. U protivnom slu~aju, osvojiv{i
damastionske rudnike srebra i radionice kovnica, oni bi trebali da raz-
viju sopstvenu proizvodwu novca. Ali wega nema. Niti ima bilo kakvih po-
dataka o kori{}ewu rudnih le`i{ta, bilo na Kopaoniku ili na Novom Br-
57
du, a znamo da je tamo ruda eksploatisana u sredwem veku.
Da su Agrijani naseqavali skopsko-kumanovski region, obave{teni
smo i iz vizantijskih izvora. Prema gramoti bugarskog cara Konstantina
Tihog Asena (1257–1277), jedna grupa »inoplemenih Agarena« opusto{ila
je manastir Sv. Georgi Gorgos, koji je izgra|en u Skopqu na Virginom Brdu
58
iznad reke Serave od strane Romana ££ Argira (1028–1034). Verujemo da se
53 Vidi nap. 46.
54 D. Vu~kovi} Todorovi}, Helenisti~ka keramika iz Jo{ani~ke Bawe, Starinar 12, Beo-
grad 1961, 123 i d.
55 Prema: Papazoglu, Plemena, 149, nap. 206.
56 Ovo mi{qewe iznela sam u svom radu Agrijani, 28.
57 Nije mi poznato da li su na Novom Brdu vr{ena arheolo{ka iskopavawa i da li su usta-
novqeni najstariji tragovi naseqavawa na lokalitetu, {to bi bilo od izuzetnog zna~aja.
58 Prema M. Bo{kovski, Prilog kon istorijata na manastirot Sv. Georgi Gorgos Skop-
ski vo H£ vek, Glasnik na Institutot za nacionalna istorija, HH£H 1–2, Skopje 1985,
201–211.
