Page 156 - Zbornik 27

NZ27/2003 STAWE U STAROJ RA[KOJ I DR@AWE VELIKIH... 159

lu|era sto pedeset i sve popali{e... Rade o velikoj prevari, dok dojave i ove
7
{to i{tu, svakoga po imenu...«
Pod maskom ponude da se pregovara, turske vlasti su tokom 1852. go-
dine dovr{avale pripreme za kona~no razra~unavawe sa ustankom u Herce-
govini i zato su rasporedile svoje jedinice za nastupaju}i rat protiv Cr-
ne Gore. To se nije dalo sakriti ni od ustanika, a kamoli od austrijskih
vlasti koje su uhodile turske vojne pripreme. Pristupilo se i opravci pu-
teva koji su od Mostara vodili prema Fo~i i Pqevqima. A te mere su tre-
bale da slu`e poja~anom pritisku na narod da daje vi{e nego {to treba, pa
je i to jo{ jedan razlog da se i on masovnije po~eo opredeqivati za ustanak,
8
jer je »stra{no optere}en, na mawe i s davawem komora«.
U vreme kad su vo|ene borbe protiv ustanika u Hercegovini, turska
vojska na prostoru izme|u Pqevaqa, Nik{i}a, Gacka i Mostara imala je u
svom sastavu oko 8.000 qudi. Taj broj je stalno rastao najvi{e zbog ulo`e-
nih pritu`bi nik{i}kih begova i aga »da ne smeju iz ku}e iza}i, budu}i da
9
su od pobuwene raje sasvim opqa~kani«.
U nastaloj situaciji ustanici u Hercegovini su se morali osigura-
ti i od prikrivenih napada lokalnog muslimanskog stanovni{tva koje se
samo privremeno dr`alo po strani, a jednako je trebalo paziti i na gr~ke
vladike. Nedostatak poverewa u wih u~inio je veze ustanika i vrha crkve
veoma slabim, od januara 1853. godine i nemogu}im, uglavnom zbog pristan-
ka mostarskog vladike da ponovo bude upotrebqen protiv ustanika. Prvo
je pristao da po|e me|u ustanike da bi agitovao za wihovo vra}awe ku}ama,
a onda je oti{ao i jedan korak daqe ula`u}i svoj ugled u poku{aje da od-
vrati narod od Crne Gore, a potom da opravda i smisao odluke vojne ko-
mande o nametawu stanovni{tvu novih obaveza oko izdr`avawa invazione
vojske. Zatim je u~estvovao u {irewu vesti o navodnoj re{enosti turskog
komandanta da do maja meseca iste godine potpuno osvoji Crnu Goru i s
vojskom krene u Srbiju. Nije jasan ni ciq ni dubqi smisao zbog kojih se sve
ovo ~inilo. Srpski trgovci iz Hercegovine su to dovodili u vezu sa nared-
bom turskih vlasti da muslimansko stanovni{tvo izme|u Pqevaqa i No-
vog Pazara vojno bude spremno, »da svakij Tur~in mora spreman a naro~ito
10
u oru`ju biti«.
O odnosima srpske vlade sa Srbima u Staroj Srbiji, Novopazarskom
sanxaku i sa Srbima hri{}anima u Makedoniji od 1849. do 1853. godine ne
mo`e se ni{ta pouzdano re}i jer o tome ne postoje validni nau~ni dokazi.
Poznati su nam samo izve{taji pojedinih okru`nih na~elnika u Srbiji o

7 Isto, 220.
8 Isto, 226.
9 Isto, 238.
10 Isto, 267.