Page 155 - Zbornik 27

158 Dr Dragi Malikovi} NZ27/2003

slu~aj Ibrahim-bega Hasanagi}a iz Priboja. On je, u drugoj polovini H£H
veka, kao kajmakam u Prijepoqu iskqu~ivo na temequ carskog fermana no-
2
sio titulu bega. Jo{ je vi{e bilo begova bez fermana. »Prisvajali su taj na-
3
slov, {to su se obogatili ili {to su zaposjeli uticajna mjesta u upravi«.
Pripreme za dizawe ustanka u Hercegovini tokom 1849–1850. godine
prote`u se na {iri prostor, sve do Prijepoqa i Rudoga. Sav vi{egradski
kraj zahva}en je bio ovim pripremama. Tu je narod »dogovaraju}i se o cr-
kvenim praznicima svom nade`dom ispuwen da }e im Srbija ruku pomo}i
pru`iti«. Otuda pa do Sarajeva sprovo|ena je i akcija tajnog nabavqawa
4
baruta.
Zloupotreba kod naplate desetine bilo je na prostorima Hercegovi-
ne, tokom ~itavog ustanka od 1851. godine kada je vlast pristupila izdava-
wu desetine pod zakup. Kako je to u praksi izgledalo najboqe se vidi na
primeru sela Zvjezda, u okolini Pqevaqa. Od 55 srpskih ku}a, koliko ih je
bilo u wemu, zakupci su godine 1857. na ime desetine naplatili 30 kesa pja-
stera. To je ogromno pove}awe u odnosu na po~etnu godinu zakupa (1851/52),
kada je on ukupno iznosio »12 kesa«. Kasnije je to bilo jo{ i gore. Godine
1862. neposredno uo~i kraja ustanka u Hercegovini, seqaci su isto tvrdi-
li. Posebno su se `alili na otezawe zakupaca da na vreme pristupe proce-
5
ni letine.
[irewe bune uticalo je na to da se turske vlasti vi{e nisu ose}ale
sigurno ni po hercegova~kim selima. Ovaj gubitak kontrole nad selom po-
ku{alo se nadomestiti poja~anim nadzorom varo{kih sredina i stvara-
wem mre`e dou{nika u wima. Pqevqa su bila prva na udaru tih turskih
mera. U wih je odmah bilo poslato jedno poverqivo lice »radi {pijuni-
rawa, da dozna kako qudi misle«. U pqevaqskom kraju se ose}ala te`wa da
i deo muslimanskog lokalnog `ivqa, u prvom redu zbog narastaju}ih pri-
tisaka na poja~ano oporezivawe, po|e za ustanicima i po~ne se
ukqu~ivati u ustanak. Ima dokaza da su muslimani i Srbi u pqevaqskom
kraju zajedni~ki izgonili iz svojih sela turske ~inovnike, naro~ito one
6
koje je neposredno slao mesni zapovednik Ali-pa{a.
Kakve je snage pritisak turskih vlasti na sti{avawe ustanka u Her-
cegovini poprimio marta 1852. godine, vidi se najboqe iz onoga {to su pi-
sali glavari iz drobwa~kih sela. Oni su isticali da tamo »dolaze ~esto
saije, od Pqevaqa da one nizame {to rade tamo po ostaloj Ercegovini, ni-
|e ne ostade pravog ~ovjeka koga ne otjera{e u Sarajevo, samih popova i ka-

2 A. Be}ti}, Priboj pod turskom vla{}u, Sarajevo 1945, 29–30.
3 M. \ur|evi}, Memoari sa Balkana 1858–1878, Sarajevo 1910, 18.
4 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 177.
5 A. Giqferding, Putovawe po Hercegovini, Bosni i staroj Srbiji, Sarajevo 1972, 274.
6 D. Beri}, Ustanak u Hercegovini, 204.