Page 101 - Zbornik 27

102 Emina Ze~evi} NZ27/2003

rawa onda{weg vremena u kojoj se koriste umetni~ke i tehni~ke metode op-
{te poznate na {irem prostoru koji je izvesno bio pod kulturnim uticajem
Vizantije. Motiv koncentri~nog kruga, pre svega, kao motiv klasi~ne or-
namentike, ovde primewen u specifi~nom stilu, vodi nas duboko ka lokal-
nom kulturnom i umetni~kom nasle|u.
Neosporna sli~nost u oblicima i ukra{avawu trpeznog posu|a iz
Petrove crkve sa onim iz \ur|evih Stupova i Sopo}ana, a zatim i grn~a-
rijom prona|enom u Novoj Pavlici i Gradcu, ukazuje da wihovu pojavu tre-
ba vezati za sasvim odre|enu teritoriju. Dok sa jedne strane imamo srodne
grupe pojedinih oblika posu|a, kao {to su ove zdele, ~iji nalazi ukazuju na
odre|eno teritorijalno ograni~eno radioni~no ishodi{te, sa druge stra-
ne je jasno da su sve ostale vrste gle|osanog posu|a sa ovih lokaliteta ja-
vqaju i na {iroj teritoriji od ove, prakti~no na prostoru ~itave Srbije
tog vremena. Tu grn~ariju odlikuje raznovrsnost oblika i veliko bogat-
stvo urezanog — sgrafito — ukrasa kao {to su volute, rozete, lozice i dr.
uglavnom izvedenog upotrebom {estara i istaknutog upotrebom raznoboj-
ne gle|i. Zasada ne raspola`emo dokazima o postojawu grn~arskih pe}i u
okviru pomenutih manastirskih ekonomija, kao ni bilo kakvim drugim ma-
terijalnim ostacima koji bi ukazivali na zanatsku radionicu ove vrste.
Mo`da bi podatak da i danas u okolini Novog Pazara postoje toponimi
Grn~ari i Lon~ari svedo~io o postojawu grn~arskog zanata u starim nase-
61
qima, nastalim na tradicijama grn~arske proizvodwe u sredwem veku.
Te{ko je danas prosuditi koliko je ovakvih radionica moglo da podmiri
potrebe za luksuznim stonim posu|em na prostoru stare Ra{ke dr`ave; po-
sebno je pitawe, s obzirom da je repertoar oblika i ukrasa konkretno ovih
zdela u tolikoj meri unificiran, da li je morao da postoji odre|eni model
prema kojem su majstori grn~ari izra|ivali posu|e posebno nameweno we-
govom kori{}ewu na trpezama ili za druge potrebe ovda{wih manastira.
S obzirom da nam je luksuzno posu|e sa ove teritorije prakti~no je-
dino poznato preko nalaza dobijenih upravo u istra`ivawima manastir-
skih kompleksa, a da je gotovo nepoznata grn~arija iz naseobinskih objeka-
ta, samo budu}a istra`ivawa i publikovawe materijala sa ve} istra`enih
lokaliteta (od posebnog zna~aja bi bilo objavqivawe grn~arije sa obli-
`weg Pazari{ta, odnosno sredwovekovnog Trgovi{ta na u{}u Sebe~evske
reke u Ra{ku, ili obrada grn~arije iz Sopo}ana i dr.) mo`da bi unela neka
nova saznawa o ovoj vrsti produkcije. Ako uzmemo u obzir malobrojnost i
pre svega specifi~nost u obliku i ukrasu ovih zdela, mo`e se za sada samo
tvrditi da je za wihovu izradu grn~ar morao biti veoma ve{t i nadaren za-
natlija.

61 Bajalovi}-Haxi-Pe{i} 1981, 12.