Page 105 - Zbornik 27
P. 105

Tamara Ogwevi}                                   UDK 75.052.044 (497.11) "12"
                         Beograd






                         NOVI PRILOZI TUMA^EWU @IVOPISA DRAGUTINOVE
                            GROBNE KAPELE U \UR\EVIM STUPOVIMA U RASU
                               Premda se za svakog od vladara dugoveke loze Nemawi}a mo`e bez za-
                         dr{ke re}i da je predstavqao osobenu i vi{estruko zanimqivu istorijsku
                         li~nost, ~ini se da je `ivot najstarijeg sina Uro{a £ (1243–1276) i Jelene
                         An`ujske (+1314), kraqa Stefana Dragutina Nemawi}a (1276–1282; +1316),
                         na jedinstven na~in nosio obele`ja istinske qudske drame. Jo{ od najra-
                         nije mladosti prestolonaslednik Dragutin odgajan je u specifi~noj at-
                         mosferi. Autoritativni Uro{ £, sin Stefana Prvoven~anog i wegove tre-
                         }e `ene, Venecijanke Ane Dandolo (+ pre 1217), unuke mleta~kog du`da En-
                         rika Dandola (+1205), inspiratora krsta{kog pohoda na Carigrad 1204,
                         smenio je na prestolu dvojicu svoje starije polubra}e, kolebqivog Rado-
                         slava (1228–1234; + posle 1235) i impulsivnog Vladislava (1234–1243; po-
                         sledwi pomen 1267), da bi za dugi niz godina suvereno vladao Srbijom. Na
                         dvoru Uro{evom svi su bez izuzetka morali da rade, a duh katoli~anstva
                         za~et nespornim uticajem wegove majke nastavila je da neguje i kraqeva su-
                         pruga, francuska odiva Jelena An`ujska. I pored mawka vaqanih pisanih
                         izvora, te brojnih nedoumica i nepoznanica vezanih za `ivot kraqa Dra-
                         gutina, odre|eni momenti, kao i specifi~nosti koje karakteri{u wegovu
                         li~nost, su nesporni. Naklowenost majci i uva`avawe wene li~nosti na
                         najeksplicitniji na~in se odra`avaju kroz refleks zanimqivog sinkreti-
                         zma na relaciji pravoslavqe-katoli~anstvo po~itanoj u okviru obimne
                         ktitorske aktivnosti koju kraq Dragutin preduzima u zajednici sa mla-
                         |im bratom Milutinom (1282–1321), a prema idejama i `eqama svoje rodi-
                         teqke. Podizawe katedralne crkve Svetog Sergija i Vakha na Bojani, te ob-
                         nova i gradwa zna~ajnog broja katoli~kih crkava u Primorju, kao i dariva-
                         we skupocenih ikona Bariju i Rimu, upu}uju na jedan od onih uglova iz kojih
                         se neizbe`no mora posmatrati Dragutin Nemawi} kako bi se realno ocewi-
                         valo wegovo delo i mesto u istoriji. Naposletku, `enidba ugarskom prince-
                         zom Katelinom, }erkom kraqa Stefana ¤ (1270–1272), tako|e katolkiwom, i
                         istoriografski verifikovan podatak da su dve od pet kraqevih k}eri umrle
                         i sahrawene kao katoli~ke monahiwe u Ugarskoj, daju kona~ni ton jednoj
                         neobi~no ambivalentnoj slici duha i okru`ewa u kojem je trajao svoj vek
                         Stefan Dragutin, praunuk rodona~elnika dinastije Nemawi}a i utemeqi-
                         va~a srpske sredwevekovne dr`ave, Stefana Nemawe (1166–1196; +1199).
   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110