Page 100 - Zbornik 27

NZ27/2003 PRILOG PROU^AVAWU ZDELA... 101

u odnosu na otvor posude znatno ve}a nego kod na{ih zdela. To bi onda go-
vorilo u prilog upotrebe ove ~a{e, dakle iz we se verovatno pilo. Pored
ove cele posude na|ene su jo{ dve razli~ite dr{ke istog oblika koje pripa-
57
daju ovakvim posudama. Ukras na wima tako|e nagla{ava wihovu trodel-
nu formu, a izveden je slikawem nad slojem engobe. Najve}a koli~ina kera-
mike sa ovog lokaliteta pripada kraju 14. veka, posledwem periodu `ivota
58
u carskoj palati pre wenog ru{ewa dolaskom Turaka. U grupi luksuzne
grn~arije prona|ene u okviru utvr|enog dela sredwovekovnog grada ^erve-
na, tako|e iz perioda Drugog bugarskog carstva, na|ena je i ve}a horizon-
59
talna dr{ka sa delom oboda zdele ukra{ena sgrafito ornamentom. I ovde
su povr{ine posude ukra{ene samo premazom bezbojne gle|i preko sloja en-
gobe. I sa teritorije Rumunije poznat nam je primerak jedne mawe zdele na
koni~noj stopi sa vodoravnim dr{kama u obliku repa lastavice, koja je ve-
60
oma sli~na bugarskim zdelama. Smatra se da je ova zdela proizvod lokal-
ne grn~arske radionice otkrivene na ovom lokalitetu i datuje se prema me-
stu nalaza u po~etak 14. stole}a.
Bugarski i rumunski primerci ~a{a su jako sli~ni me|usobno, ali
dosta razli~iti od na{ih zdela. Re~ je, naime, o posudama mawih dimenzi-
ja, uglavnom bikoni~nih formi na visokim stopama, povr{inama ukra{e-
nim jednostavnim premazom bezbojne gle|i nad engobom, bez slikawa i bi-
lo kakvog drugog motiva na povr{inama recipijenta, kao i o obliku i de-
koraciji dr{ke koji se znatno razlikuju od dr{ki sa na{ih zdela. O wiho-
voj nameni kao posudama za pi}e mo`e se zakqu~iti na osnovu veli~ine, ob-
lika i mesta nalaza. ^iwenica je i da su ovi primerci ~a{a uglavnom sta-
riji od na{ih (to su nalazi iz pouzdano stratigrafski datovanih slojeva
koji pripadaju periodu 13. do kraja 14. stole}a), ali zbog razlika u morfo-
lo{kim karakteristikama i elementima dekoracije i pre svega funkciji,
ne mo`e se tvrditi da su one mogle biti uzor ili impuls za izradu na{ih
zdela. Ono {to se mo`e zakqu~iti na osnovu svega iznesenog je to da pojava
jednog ovakvog, specifi~nog, kerami~kog oblika, na {iroj teritoriji, go-
vori u prilog kontinuiteta ili cikli~nog ponavqawa jednog istog obli-
ka posude i me|usobnog uticaja metalnih i kerami~kih formi u jako dugom
vremenskom periodu. Isto tako mo`e se re}i da oblik na{ih zdela, sa ka-
rakteristi~nim oblikom dr{ke i motivom koncentri~nog kruga kao dru-
gim elementom (uz dr{ku) za identifikaciju ovih zdela, predstavqa pri-
mer razvijene lokalne grn~arske produkcije u okvirima umetni~kog stva-

57 Isto, obr. 92/2, 3.
58 Isto,8.
59 Georgieva 1985, 152, 160, 164, obr. 57.
60 Constantinescu 1966, 381–382, Abb. 6. Sa~uvana je samo jedna dr{ka, ali je to prema mi-
{qewu autora zdela sa dve iste dr{ke.