Page 99 - Zbornik 27

100 Emina Ze~evi} NZ27/2003

imao svoje uzore u anti~kim srebrnim posudama, a da su srebrne luksuzne
51
posude ovog oblika poznate i u ranom sredwem veku. U tom slu~aju bi se
~uveni Du{anov tawir na|en u crkvi Sv. Nikole u selu Drenovi (Makedo-
nija) zaista mogao smatrati najbli`im uzorom zdelama sa na{eg prostora,
iako se smatra da na sebi nosi odlike zapadnog zlatarstva, a ne vizantijske
52
umetnosti. Me|utim, dobro poznata ~iwenica da je ovakav oblik tawira
ili ~a{e pripadao veoma ra{irenoj vrsti trpezne posude iz koje se jelo i
pilo i koja je kori{}ena u svim dru{tvenim sredinama u jako dugom vre-
53
menskom periodu. Zato nije neobi~no da su se i na drugim prostorima u
metalnim ~a{ama tra`ili uzori za pojavu specifi~nih oblika me|u kera-
mi~kim posudama. S. Georgijeva tako navodi da horizontalne dr{ke na ke-
rami~kim ~a{ama iz Trnova predstavqaju imitaciju takvih dr{ki na me-
talnim ~a{ama, a najbli`u paralelu nalazi na dr{ki srebrne ~a{e Sivin
54
`upana iz Preslava. Neobi~na sli~nost u obliku dr{ke na{e ravani~ke
zdele sa dr{kom srebrne ~a{e iz [umena u Bugarskoj, datovane u 13. stole-
}e, ukazuje tako|e na povezanost i pravce uticaja izme|u metalnih i kera-
55
mi~kih posuda na {iroj teritoriji. Osim toga — pomenuti primeri dr-
{ki ovog oblika iz Trnova su za sada retki, nama poznati, primeri hori-
zontalnih dr{ki na kerami~kim ~a{ama van na{eg prostora koji se mogu
porediti sa na{im zdelama. Iz carske palate u Trnovu, naime, poti~e jed-
na cela ~a{a sa ravnom horizontalnom dr{kom i visokom konusnom sto-
56
pom. Obe povr{ine posude su pokrivene slojem engobe i bezbojne gle|i
preko we. Unutar u dnu je urezan osmolati~ni cvet u okviru od dva koncen-
tri~na kruga koji se isti~e na svetloj pozadini — engobi. Ispod ivice
oboda iznutra su urezane dve paralelne linije. Dr{ka ima oblik prese~e-
nog konusa koji se prema vrhu {iri i deli u tri dela, dva spoqna kraja zao-
bqena i sredwi trougaoni. Ukras na dr{ci prati wen oblik nagla{avaju-
}i wene delove, a sastoji se od urezanih pravih i paralelnih linija, ta~ki
i rombova. Ona je ne{to mawih dimenzija nego na{e zdele, tako da je dr{ka

51 Qubinkovi} 1970, 202 i nap. 58.
52 Vi{e puta publikovan, uporediti: Sredwovekovna umetnost u Srbiji, kat. br. 129, sa
starijom literaturom; Radojkovi} 1965–1966, 67–69.
53 Primeri podra`avawa oblika i dekoracije, pre svega, srebrnog posu|a sa dr{kama u
drugom — kerami~kom — materijalu poznati su jo{ od anti~ke epohe, kao {to je, na
primer, slu~aj sa gle|osanim paterama, ~ija se pojava, s obzirom na to da predstavqaju
posude kultnog karaktera, vezuje za {irewe isto~wa~kih misti~nih kultova na onim
teritorijama gde se nalaze, uporediti: Tópal 1995, 103–104. O pojavi i poreklu izrade
sredwovekovnih metalnih, najpre srebrnih ~a{a na na{em prostoru up: Radojkovi}
1966, 32–35; ista, 1977, 89–91.
54 Georgieva 1974, 141–142, i nap. 228.
55 Trésors d’ art médiévale VIIe-XVIe siécle, Cat. N° 92.
56 Georgieva 1974, obr. HHH¤££, 165, inv. br. 2281.