Page 106 - Zbornik 27

108 Tamara Ogwevi} NZ27/2003

Drugi, podjednako sna`an i u vladarskom smislu neposredniji uti-
caj morala je na Dragutina vr{iti srpska vlastela i srpska pravoslavna
crkva, kao duhovni dominion prostora kojim je kraq vladao, a taj domini-
on je bio o{tro konfrontiran katoli~anstvu, dr`e}i ga za jereti~ko i ot-
padni~ko ni{ta mawe od bogumilstva, patarenstva, arijanstva, monofizi-
tizma ili ma kog drugog, crkvenim autoritetom nepotvr|enog, oblika ver-
skog organizovawa. Jednovremeno, za integritet dinastije, ali i dr`ave i
crkve, od neobi~ne va`nosti je bilo negovawe kultova utemeqiva~a dr`a-
ve i crkve, Stefana Nemawe, u mona{tvu Simeona, i wegovog sina, prvog
srpskog arhiepiskopa Sv. Save (1175–1236). Nepisano pravilo podra`ava-
wa velikih primera ovih svetovnih i duhovnih autoriteta za sve Nemawi-
}e-potomke, a naro~ito vladare i prvosve{tenike, predstavqalo je alfu i
omegu na ~ijim principima je po~ivao kamen temeqac doma Nemawi}a sve
do ga{ewa ove blagorodne loze, smr}u wenog posledweg direktnog potom-
ka, cara Uro{a, 1371. godine.
Tek kada se sagledaju oba ova uticaja, od najvitalnije va`nosti za
li~nost i `ivot kraqa Dragutina Nemawi}a, otvara se prostor za celovi-
tije razumevawe wegovih vladarskih postupaka, ali i ktitorske aktivno-
sti, ikonografskih programa u `ivopisu wegovih zadu`bina, a posebno u
jednoj od najinteresantnijih za sredwevkovnu istoriju umetnosti, kraqe-
voj grobnoj kapeli u \ur|evim Stupovima u Rasu.
I upravo u nare~enom smislu i autenti~nom svetlu epohe, Draguti-
nova grobna kapela u Rasu predstavqa `ivopisan dokument, jednu vrstu te-
stamenta u slici, jedinstvenu po karakteru u ukupnom korpusu sa~uvanih
umetni~kih ostvarewa srpskog sredwevekovqa. Izvesno je da bi pogled na
ovu neobi~nu grobnicu bio sasvim druga~iji da nije re~ o grobnoj kapeli
jednog vladara, a naro~ito da u istoj ravni ne stoji i nesporna ~iwenica
da su svi vladari iz dinastije kojoj je pripadao kraq Dragutin gradili ve-
li~anstvene crkve-mauzoleje kao prostor svog ve~nog prebivali{ta obave-
zno se pozivaju}i na momenat da su i wihova zdawa »na obraz Studenice«,
grobne crkve Stefana Nemawe. Svi sa izuzetkom dvojice — kraqa Rado-
slava i kraqa Dragutina. Prvi je sahrawen, prema sopstvenoj `eqi, u
spoqnoj priprati glavne crkve manastira Studenice, koju je sam dozidao i
koja je i danas poznata kao Radoslavqeva priprata, a drugi je odlu~io da
bude pokopan u kapeli sa~iwenoj pregradwom ulazne kule-pirga u sastavu
odbrambenog zida kompleksa manastira \ur|evi Stupovi u Rasu. Kako je
malo verovatno da ova dva vladara nisu imala sredstava za podizawe grob-
nih crkava, a nauci ovi izuzeci nikada nisu bili dostatno intrigantni da
bi se wima pomnije bavila, motivi za ovakav na~in sahrawivawa ostali su
bez vaqanog odgovora. Pogledom u `itija dvojice kraqeva namah postaje
jasno da korene ovakvih odluka o izboru posledweg prebivali{ta, nesvoj-
stvenog uobi~ajenom pona{awu osoba visokog roda, treba tra`iti u duhu