Page 141 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45
P. 141

Душан М. Поповић    1                                      УДК 781.7(497.11)
               ОШ „Др Ибрахим Бакић“  Лескова                             39:681.81(497.11)
               и  Техничка школа, Тутин




                    КАЛЕМ, ГАЈДЕ, ШУПЕЉ/ОД ПИРИНЧА И КАВАЛ
                КАО ДЕО ИНСТРУМЕНТАЛНЕ МУЗИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ
                    СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА ГОРЊЕ ПЕШТЕРИ

                     Сажетак:  Музичко  инструментално  наслеђе  Горње  Пештери
                     представља  део  богате  ризнице  културног  наслеђа  југозападног  дела
                     Републике  Србије.  Због  своје  забачености  и  удаљености  од  већих
                     градских  центара,  ова  област,  коју  популарно  називају  и  „српским
                     Сибиром“, имала је услове да се у њој очувају многи домаћи културни
                     елементи  који  су  преживели  до  данас.  Инструменталном  музичком
                     традицијом Горње Пештери бавио се мали број истраживача, од којих
                     ћемо поменути најистакнутијег – Петра Вукосављевића. У овом раду,
                     који је настао као резултат теренских истраживања почев од 2007.
                     године,  биће  обрађени  музички  инструменти  калем,  гајде,шупељ/од
                     пиринча и кавал као део инструменталне традиције српског православног
                     становништва Горње Пештери, у оквиру које су сви, осим калема, имали
                     непрекинути  континуитет  до  данас.  Разлог  за  проучавање  баш  ових
                     музичких  инструмената  у  оквиру  инструменталне  традиције  српског
                     становништва  је  и  тај  што  је  присуство  појединих  инструмената
                     забележено једино у тој заједници и зато што већина њих постепено
                     нестаје јер постоји изражена тенденција одласка српског становништва
                     из пештерских крајева, што за собом повлачи и постепено одумирање
                     културних  елемената  по  којима  се,  у  свеукупном  културном  наслеђу
                     становништва ове висоравни, оно препознаје. Рад је примарно писан на
                     основу теренских истраживања спроведених у периоду од 2007.до 2021.
                     године, затим релевантне научне литературе, а потом и вишедеценијских
                     музичких и градитељских искустава аутора.

                     Кључне речи: калем, гајде, шупељ/од пиринча, кавал,Суви До, Бољаре,
                     Биоц, Буђево, Горња Пештер.


                     1 Као и остали географски простори, и простор Горње Пештери препо-
               знаје се по врло специфичним културолошким особеностима. Када се ради
               о инструменталној музичкој традицији, за ову висораван може се рећи да је
               1  Дипломирани историчар уметности
   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146