Page 142 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 45

142 Д. Поповић, Калем, гајде, шупељ/од пиринча и кавал као део...

најпрепознатљивија по дувачким музичким инструментима који су уједно и
њени најаутентичнији репрезенти. Од свеукупног музичког инструмента-
2
ријума српског становништва Горње Пештери, издвојићемо четири инстру-
мента: калем, гајде, шупељ/од пиринча и кавал.
3

2 Многи традиционални инструменти су били у употреби и у средњем веку,
пре доласка Османлија на Балкан. – Васиљевић 1957: 9; Ђуровић 2016: 125, 133;
Pejović 2005: 186. То видимо и кроз наративно српско средњовековно сликарство
Ренесансе Палеолога, где су још у периоду владавине краља Стефана Уроша II
Милутина (1282–1321) и цара Стефана Уроша IV Душана (1331–1355) осликани
многи дувачки, ударачки, гудачки и трзачки инструменти који имају своје пандане
у данашњим. Податке о њиховом присуству у периоду Немањића такође налазимо
и у писаним изворима. Многе од средњовековних музичких инструмената српско
становништво Горње Пештери сачувало је до данас у народној музичкој пракси.
Доласком Османлија у старорашке пределе 1455. године, употреба традиционалних
музичких инструмената код српског православног становништва знатно је
редукована. Многи од њих били су у тајној или јавној употреби све до 20. века, када
су поједини потпуно нестали из народне музичке праксе, док су се други одржали.
Структура становништва Горње Пештери се смењивала током историје – од
екавског староседелачког српског, које је у највећем броју расељено до 1690. и 1809.
године, до ијекавског новопридошлог динарског, које је почело да насељава Горњу
Пештер током 19. века. Тако и у инструменталној традицији српског становништва
видимо слојевитост, где разликујемо старији и млађи слој. Очуваност музичких
инструмената који припадају старијем слоју довољно говори о континуитету
културе староседелачког српског и новопридошлог динарског становништва.
3 Шупељ је стари назив и углавном се односи на дрвене примерке овог инструмента.
Развојем трговачког слоја становништва, на Горњу Пештер су почели да доносе
металне цеви од којих су локални мајстори израђивали овај инструмент. У тој форми,
израђен од неког метала, најчешће месинга, познат је и као свирала „од пиринча“
( тур. „pirinç“– месинг), што би у народном преводу значило свирала од месинга.
–Вукосављевић 1989: 211. Термин шупељ је полако почео да излази из употребе, а
одомаћио се назив „од пиринча“. Очувавши стари назив, поједини свирачи Срби и
металне примерке називају двојако – и као шупељ, и као „од пиринча“. Иако постоје
два назива који се међусобно преплићу, реч је о истом музичком инструменту
направљеном од различитих материјала. Назив ове металне свирале примарно је
подразумевао месинг као материјал за израду, међутим, данас назив „од пиринча“
подразумева и примерке израђене од других метала (бакар, алуминијум, гвожђе)
и осталих материјала (дрво, пластика). – Казивање Комнена Поповића из Сувог
Дола, забележено у Сувом Долу 10. августа 2010; казивање Јаблана Ђуровића
из Сувог Дола, забележено у Сувом Долу 1. октобра 2017, током теренског рада
аутора. Како би било јасно о којем се материјалу ради, а поштујући тренутну двојну
народну терминологију за овај инструмент, користиће се облици „дрвени шупељ/од
пиринча“, „метални шупељ/од пиринча“ и „пластични шупељ/од пиринча“.