Page 37 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

Новопазарски зборник, 43/2020, стр. 35-52 37

је доносио све важне одлуке, могао би се извести закључак да је Новили био
члан меџлиса, а можда и један од најближих људи беглербега. Након сазнања
да се хабзбуршка војска припрема да пређе границу на реци Сави, беглербег
је о томе обавестио централну власт, али пошто је одговор великог везира био
негативан по ејалет, Али-паша је одлучио да позове све службенике и угледне
људе да заједно донесу одлуку о томе шта је најбоље да се учини:

Одмах је путем гласника послао своју заповест: „Сви ајани и великани
града Сарај Босне (данас Сарајево), људи највиших титула на граници, све
кадије, шејхови, муфтије и други учени људи даје се на знање да одмах дођу у
град Травник, седиште валије.” Сви позвани окупили су се на челу са валијом
у његовом сарају (Novili 2016: 53).

Хроника је настала одмах након рата, а већ 1741. године штампана је у
штампарији Ибрахима Мутеферике под називом Ратно стање на простору
Босне (осм. Ahvâl-ı Gazavât der Diyâr-ı Bosna). Први пут је штампана у пет
стотина примерака, а један од примерака сачуван је у библиотеци Гази Хусрев-
бега у Сарајеву . Након четрдесет и пет година хроника је поново штампана
2
под називом Босанска хроника (осм. Tarih-i Bosna). Данас се чува у Националној
библиотеци у Анкари (Sabev 2006: 209, 297). Није случајно што је хроника
штампана 1741, а потом и 1786. године. Прво штампање је мотивисано
поновним избором Али-паше Хекимолуа за великог везира 1742. године, док
је други пут штампана пред нови хабзбуршко-османски рат. Током XIX века
штампана је још два пута ˗ 1877. у штампарији Сулејмана-ефендије у Истанбулу
под називом Босна у време Али-паше Хеким-заде-а (осм. Tarih-i Bosna Der Za-
man-ı Hekim Zade Ali Paşa) i 1878. године под називом Ратовање у Босни (осм.
Bosna Gazavat-ı Dahiliyesi). Садржај различитих издања хронике је скоро
истоветан, али постоје значајне разлике у штампаним примерцима Мутеферике
и Сулејмана-ефендије. Сулејманов примерак садржи похвалу народу Босне и
Арнавутлука, што у раније штампаном примерку није забележено. Мутеферика
Руско царство назива Москва, а Сулејман-ефендија уводи назив Руска држава
(осм. Rusya Devleti). И једна и друга штампана верзија превођене су на друге
стране језике укључујући и модерни турски језик. Прво је 1789. године Јохан
Непомук Дубски превео примерак из штампарије Ибрахима Мутеферике на
немачки језик ˗ Историја рата у Босни током 1737,1738. и 1739. (нем. Die Krie-
ge im Bosnien, in den Feldzügen 1737,1738 und 1739), док је на енглески језик
хронику превео оријенталиста Чарлс Фрезер под истим називом као што је и
превод на немачком језику (енг. History of the War in Bosnia during the years 1737-

2 Хроника је преведена на босански језик 1994. године под називом Одбрана
Босне 1736-1739 (двије необјављене кронике), а приредили су је Фехим Наметак и
Лaмија Хаџиосмановић: Omer Novljanin, Hadžinesimović (1994). Odbrana Bosne:
1736-1739 (dvije neobjavljene hronike), Zenica: Islamska pedagoška zajednica