Page 36 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43

36 Д. Л. Стојковић, Хроничар Омер-ефендија Новили (Боснави)...

Мутеферике . Одабир баш ове хронике говори о њеној важности за политичку
1
структуру тога времена, што свакако указује и на разлоге њеног настанка.
Хронику је написао кадија једне од тридесет две казе у Босанском ејалету Омер-
ефендија Новили или, како га Мутеферика назива, Омер-ефендија Боснави.
Наведени надимци указују на његово порекло. Наиме, Новили је рођен 1700.
године на северозападу Босанског ејалета у паланци Нови (данас Босански Нови)
и потиче из угледне породице која је припадала слоју улеме, у служби кадија.
Након завршене медресе постављен је за кадију кадилука Солун (осм. Sela-
nik). Према Сафвет-бегу Башагићу, једно време је службовао у Санском Мосту,
а затим поново изван Босне. У време рата Новили је био кадија негде у околини
Бањалуке, али није познато тачно место. Како Роберт М. Хицкок наводи, у то
време је наводно постојао само један кадија по имену Омер и он је службовао
у Зеници, мада није сасвим сигурно да је у питању Новили. (Hickok 1996: 4)
Његово ангажовање током рата није познатo, али се зна да је из рата изашао као
кадија највишег степена (Rütbe-i vala-ı sitte). Последње дане провео је у Новом,
где је и умро (Aruçi 2007:59-60; Handžić 1955: 135-180; Handžić 1934: 39-40; Ba-
šagić 1986: 198-199). Паланка Нови је током рата била неколико пута нападнута
тако да је Новили, ако је био ту у служби, свакако био и учесник рата. Међутим,
на основу хронике, много је вероватније да је његова служба била повезана са
највишим званичницима царства, па и самим беглербегом. О свом ангажовању
током рата хроничар ништа не говори, али на основу података које хроника даје
о учешћу свих босанских кадија у Великом меџлису (скупштина, састанак) који

1 Ибрахим Мутаферика (тур. İbrahim Müteferrika) је рођен у Коложвару (Клуж,
данашња Румунија) у породици калвиниста. Школовао се за свештеника, што је утицало
на његова размишљања о религији, па и о исламу, преточена у дело Трактат о исламу
(осм. Risale-i Islamiyye). Као преводилац био је у служби Имреа Текелија, с којим је
пребегао у Османско царство. Ступио је у војну службу са титулом мутеферика (посебна
врста службеника великог везира и других високих званичника). Због познавања више
страних језика био је преводилац (osm. тercüman) бројним делегацијама у иностранству.
Велики везир Али-паша Хекимолу поставио га је за михмандара (службеник који
угошћава стране делегације) мађарског краља Ференца II Ракоција. Као преводилац, у
иностранству је стекао бројна познанства са људима који су обележили доба културног
препорода и реформи у Османском царству (Доба лала). Међу њима су најпознатији
француски посланик Виленове (фр. Louis Sauveur Marquise de Villeneuve) и реформатор
војног реда тобџија Ахмет-паша Хумбарађи (Claude Alexandre de Bonneval). Велику
подршку у свом раду имао је од великог везира Дамад Ибрахим-паше, шејхулислама
Абдулах-ефендије Невшехирлија и султана Ахмеда III. Након свргавања султана и
смрти великог везира Ибрахим-паше, Мутеферику је подржавао Саид-ефендија, син
Мехмед-ефендије Челебизаде Јирмисекиза, посланика у Паризу. Најзначајнији подухват
у каријери Ибрахима Мутеферике је оснивање прве штампарије на османском језику
1726. године, која је радила све до 1747. године. У њој су штампана бројна дела значајна
за османску државу, међу којима су најпознатији персијски и арапски речник, радови
Кјатиба-челебије те хронике Рашида и Наиме (Sabev 2006; Afyoncu 2000)