Page 35 - NOVOPAZARSKI ZBORNIK 43
P. 35
Драгана Лазић Стојковић УДК 355.48(436:560)”1737/1739”
Универзитет у Новом Саду 94(497.6)”1737/1739”(093.3)
Филозофски факултет, Одсек за историју 93/94:929 Новљанин О.
ХРОНИЧАР ОМЕР-ЕФЕНДИЈА НОВИЛИ (БОСНАВИ)
О ОСМАНСКО˗ХАБЗБУРШКОМ РАТУ 1736-1739.
ГОДИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ БОСНЕ
Сажетак: Рат који је Хабзбуршка монархија започела 1737. године имао
је за циљ освајање територија Босанског ејалета и додатно смањење
османске територије на Балкану. Иако се на почетку чинило да су
услови за рат идеални, сачињен је тајни споразум руског и аустријског
амбасадора у Истанбулу, а куга је на простору Босне учинила да
муслиманска војска буде слабија. Ипак, почетна срећа приликом опсаде
тврђаве Островице брзо је напустила хабзбуршку војску. Борбе које су
уследиле указивале су на то да је Босна још увек неосвојива за Хабзбурге.
Величанствена одбрана ејалета Босне од стране локалне муслиманске
војске предвођене беглербегом Али-пашом Хекимолуом постала је
позната у целом царству. Да слава муслиманске војске и великог
беглербега у Босни не би пала у заборав, кадија казе Нови (Босански
Нови) записао је све догађаје из рата, сукобе на простору ејалета Босне
и Румелије (Смедеревски санџак). Осим што је данас изузетно користан
извор за османско-хабзбуршки рат, хроника је савременике подсећала на
велику победу локалне муслиманске војске и способног вођства. Томе у
прилог иде податак да је у истом веку штампана два пута с тим што је
први пут штампана у првој штампарији на османском језику Ибрахима
Мутеферике. Рад је написан с циљем да објасни како је дошло до тога
да ова хроника буде написана, ко је имао корист од њеног настанка, на
који начин говори о османско-хабзбуршком рату и у чему се огледа значај
хронике као историјског извора.
Кључне речи: хроника, Омер-ефендија Новили, Али-паша Хекимолу,
османско-хабзбуршки рат 1736˗1739. године, Босански ејалет.
Ратне прилике током 1736-1739. године остале су забележене у једној
хроници која је својом појавом популаризовала одбрану тврђава Босанског
ејалета (Босанског пашалука), организацију локалне војске и личност тадашњег
беглербега (валије) Али-паше Хекимолуа. Штампана је међу петнаест радова
који су изашли из прве штампарије на османском језику чувеног Ибрахима
